# ГАВЕЗ

**![SE_IV_Gavez.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-gavez.jpg)ГАВЕЗ** (*Symphytum officinale*), вишегодишња зељаста биљка из породице Boraginaceae. Ризом му је меснат, дебео, са репастим задебљањима. Стабло је усправно, високо 50<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>120 цм, покривено једноставним или двокраким чекињастим длакама. Листови су велики, разређено длакави, јајасто ланцетасти, дугачки 15<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>30 цм, на дугачким дршкама. Цваст је увојак. Чашица са пет ланцетастих зубаца, дупло краћа од крунице. Круница је цеваста, љубичаста или ружичаста, ређе бледожућкаста, дупло већа од чашице. **Г.** настањује влажне ливаде и чистине поред река, језера и ритова. Распрострањен је претежно у централној Европи, на истоку до Урала и источне Кине. Унет је у Северну Америку. У Србији је честа биљка. Од давнина се користи ризом у народној фармакопеји као лек за зарастање прелома и озледа. Род *Symphytum* обухвата око 20 врста распрострањених у Европи, предњој Азији и на Кавказу. Највећи број врста је у источном Средоземљу. У Европи расте 14, а у Србији три врсте овог рода. Поред **г.**, то су врсте листопадних шума и брдских и планинских крајева: жути **г.** (*S. tuberosum*) и турски **г.** (*S. ottomanum*).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Цинцовић, М. Којић, „*Symphytum* L.", у: М. Јосифовић (ур.), *Флора Србије*, VI, Бг 1974; B. Pawlowski, „*Symphytum* L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), *Flora Europaea 3*, Cambridge 1978; *Лековите биљке Србије*, Бг 1989.

Владимир Стевановић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)