ГАЛОГАЖА, Стеван

ГАЛОГАЖА, Стеван , књижевник, публициста (Поникве код Топуског, Хрватска, 20. II 1893 – Јасеновац, 1. X 1944). Похађао школе у Загребу, Карловцу, Петрињи и Београду. Послије оптужбе за атентат на бана Цуваја пребјегао у Србију (1912); са српском војском прешао Албанију. Права студирао у Паризу (1916 – 1919), одакле се вратио у Загреб (1919) и развио марксистички опредијељену интензивну уредничку и издавачку дјелатност, као политичко-страначки публицистa и преводилац, покретач часописа и листова ( Југословенски гласник , Ниш 1915; Критика , Зг 1920 – 1921, 1928; Ведрина , Зг 1923; Литература , Зг 1931 – 1933; Књижевни савременик , Зг 1936. и Култура , Зг 1937 – 1938), уредник библиотека у којима штампа марксистичке књиге. Објавио двије збирке новела: с видним траговима експресионистичке ( Чудне силуете , Зг 1927; 1928; Бг 1954; Зг 2003), а потом социјалне оријентације ( Новеле , Зг 1931). Експресионистичка поетика се препознаје у напуштању реалистичке перспективе, продору фантастике, разбијању континуитета текста. Проза му је везана за искуство I свјетског рата у Србији, са фрагментарним сликама, анегдотским структурама, успјелим хумористичко-критичким ефектима, са уочљивим неслагањима око ратних циљева и идеала. Као критичар одбацује све што не одговара класно-марксистичким мјерилима (М. Црњански, надреалисти, Бергсон, Кроче, Хајдегер). Прошао је пут од југословенског национализма, естетизма и апстрактног експресионизма до нове стварности и концепта пролетерске културе, гдје је остао претежно пропагандиста. 

 ДJЕЛА: Сабрани списи 1 – 2, Зг 1939. 

 ЛИТЕРАТУРА: С. Кораћ, Прилог Кордуна књижевности хрватској и српској , Зг 1972; Р. Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма , Сар. 1979; „Стеван Галогажа у књижевности и култури двадесетих година", КИ , 1997, 29; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине , Бг 1998. 

 Душан Иванић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)