# ГАЛИЋ, Милан
**ГАЛИЋ, Милан**, фудбалер, правник (Старо Ђурђево код Темерина, 8. IV 1938 – Београд, 13. IX 2014). Одрастао је по дечјим домовима у Војводини (Нови Сад, Кањижа, Мол, Тител) јер му је отац умро пре његовог рођења, а мајку (која га је с осталом децом одвела уочи II светског рата у Малешевце код Босанског Грахова, у породични завичај) усташе су заклале 1944. Фудбалом је почео да се бави у Зрењанину, где је 1952. постао члан *Пролетера*. Већ са непуних 16 година регистрован је за први тим, а да би то могло, у клубу су му додали да је старији месец дана. Тај датум, 8. III 1938, и Босанско Грахово као место рођења, што је он пријавио приликом уписа у дечји дом, воде се у свим његовим биографијама. Врло брзо је привукао пажњу стручњака, па је био капитен омладинске репрезентације Југославије, која је 1956. играла на Европском првенству у Мађарској. Пошто је у квалификацијама за улазак у Прву лигу 1958. *Пролетеру* измакло прво место, прешао је у *Партизан* из Београда за који је играо до 1966. За то време освојио је четири првенства Југославије (1961, 1962, 1963, 1965) и играо у финалу Купа шампиона 1966. Играчку каријеру наставио је у *Стандарду* из Лијежа (1966–1970), с којим је освојио Куп Белгије (1967) и два пута био првак државе (1969, 1970), а завршио у *Ремсу* из Француске (1970–1973). За репрезентацију (1959–1965) одиграо је 51 утакмицу, а са 37 голова други је на листи њених стрелаца. Био је капитен на првом Купу европских нација (Европско првенство) у Француској 1960. када је Југославија била друга (дао гол у полуфиналу против Француске коју је наша репрезентација после великих преокрета победила са 5:4 и у финалу против СССР, када је изгубила на продужетке са 2:1). Исте године, на Олимпијским играма у Риму, освојена је златна медаља, а Г. је био стрелац на свих пет утакмица (укупно седам голова). Предводио је нашу репрезентацију и 1962. на Светском првенству у Чилеу када је заузела четврто место (стрелац три пута). Био је тренер само једну сезону (1975/76) и то у зрењанинском *Пролетеру*, тадашњем друголигашу. Као дипломирани правник (дипломирао на Правном факултету у Београду 1973) запослио се у београдском Водоводу, а од 1979. до пензионисања 2005. радио је као правни саветник у Фудбалском савезу Југославије. Добитник је Националног признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта 2007.
ИЗВОР: Документација Фудбалског савеза Србије.
ЛИТЕРАТУРА: В. Стојковић, *Клуб познатих у фудбалу Србије и Црне Горе (1903–2005)*, Бг 2005.
Иван Цветковић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)