# ЂУРОВИЋ, Ратко

**ЂУРОВИЋ, Ратко**, филмски сценариста, писац, универзитетски професор
(Никшић, 8. XII 1914 -- Београд, 17. VI 1998). Завршио је студије
Историје јужнословенске књижевности и филозофије на Филозофском
факултету у Загребу, после чега се запослио као професор гимназије у
Приједору. После II светског рата био је професор и директор гимназије у
Даниловграду, професор Учитељске школе у Херцег Новом, уметнички
директор и драматург Народног позоришта Црне Горе, секретар Централног
народног универзитета на Цетињу, директор Издавачког предузећа „Народна
књига" са Цетиња, директор Централне народне библиотеке, управник
Умјетничке галерије Црне Горе, секретар редакције *Енциклопедије
Југославије* за Црну Гору. Од 1957. ради у Београду, прво као филмски
сценарист и саветник „Авала филма" (до 1962), а онда као уметнички
директор „Дунав филма" (1962--1965). Био је предавач на вишем течају
Центра за стручно оспособљавање филмских радника Југославије
(1959--1962), ванредни, па редовни професор Академије за позоришну
уметност у Београду (1961--1984), те проректор и ректор Универзитета
уметности у Београду (1973--1978). Био је и директор Лексикографског
завода Црне Горе 1981--1983, а главни уредник *Енциклопедије Црне Горе*
од 1984. Први пут ради на филму 1951. за продуцента „Ловћен филм" као
косценарист за кратке филмове *Његош* и *У славу Његоша*, оба у режији
Велимира Стојановића. Њих двојица, зачетници црногорске кинематографије,
успели су да у тешким околностима за производњу филма у Црној Гори одмах
наметну висок уметнички ниво и да се афирмишу као један од најуспешнијих
стваралачких тандема југословенског филма. Раде заједно низ значајних
документарних филмова у продукцији „Ловћен филма" (*Дјело Трипа
Кокољића*, *Мртви град* 1952; *Заточници мријет навикнути* 1953; *Уткани
токови*, *Наша тамновања* 1954), а затим стварају први црногорски
дугометражни играни филм *Лажни цар* (1955) и успешне игране филмове
*Зле паре* (1956), *Четири километра на сат* и *Campo Mamula* (1959).
Као сценариста и косценариста играних филмова, сарађивао је са
истакнутим редитељима у филмовима: *Козара* (1962), *Проверено мин њет*
(1965), *Поглед у зеницу сунца* (1966), *Битка на Неретви* (1969), *Први
сплитски одред* (1972), *Бомбаши* (1973) *Црвени удар* (1974), *Човек
кога треба убити* (1979), *Сезона мира у Паризу* (1981), *Тринаести јул*
(1982), *Добровољци* (1986). Добитник је две златне арене за сценарио
Југословенског филмског фестивала у Пули 1956. и 1962, Плакете поводом
десет година југословенског филма 1955, Плакете поводом двадесет година
југословенског филма 1965, Повеље поводом тридесетпетогодишњице
кинематографије у СФРЈ 1979, Плакете Југословенске кинотеке 1984, те
Награде за животно дело на Фестивалу југословенског документарног и
краткометражног филма у Београду 1991.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Милинковић Фимон, *Сведочења о Ратку Ђуровићу*, Бг--Пг
2009.

Б. Нишкановић