# ЂУРОВИЋ, Душан

**![001_SE_V_Dusan-Djurovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dusan-djurovic.jpg)ЂУРОВИЋ, Душан**, књижевник (Грлић код Даниловграда, 27. III 1901 -- Грлић, 12. VIII 1993). Завршио је књижевност на Филозофском факултету у Београду 1926. Професор Учитељске школе у Даниловграду (до 1929), те Учитељске школе (1929--1932) и Прве гимназије у Сарајеву (1932--1941). Био је активан учесник Тринаестојулског устанка 1941. у Црној Гори. Једно време у току рата у заробљеништву у Албанији и у затвору на Цетињу. После рата вратио се у Сарајево, где је био виши библиотекар у Националној библиотеци и у три мандата председник Удружења књижевника БиХ. У књижевности се јавио 1927. с репортажама, записима и кратким причама, најчешће у *Политици*, док је приповетке и критичке приказе објављивао у многим међуратним и у послератним књижевним гласилима. Као заговорник реалистичке поетике, **Ђ.** је неговао завичајне теме и социјални ангажман у књижевности. Прве три прозне књиге објавио је у познатој библиотеци „Наша књига" Г. Кона, у којој су објављивани искључиво писци социјалног и завичајног усмерења. Романима и приповеткама обухватио је сложене историјске и друштвене промене црногорског завичаја у читавом ХХ в. Његова слика живота у Црној Гори покрива време I светског рата и аустроугарске окупације (роман *Дукљанска земља*, Бг 1939), сложене и тешке животне прилике у сеоској средини у међуратном периоду (приповетке *Међу брђанима*, Бг 1936; *Људи са камена*, Бг 1940), као и драматичне егзистенцијалне и етичке недоумице књижевних протагониста током II светског рата (*Звезде над планином*, Сар. 1956) и послератног времена (*Мирис оскоруша*, Сар. 1972). У међуратном периоду његову прозу су одређивале егзистенцијалне и етичке теме, у послератном је до изражаја дошао критички однос према друштвеној стварности и њеним деформацијама (што је изазвало забрану романа *Мирис оскоруша*) и песимистички доживљај света. Као и неки други аутори реалистичког проседеа, **Ђ.** је у прозу писану после II светског рата уносио фантастику и снове, интроспекцију, унутрашњи монолог, доживљени говор, новелистичку романескну композицију. Хуманистичка функција књижевности, митски и фолклорни подтекст дела и поетски доживљај природе, њене лепоте и бујности (*Зов* *ливада*, Сар. 1989) и њеног каменитог пејзажа, обележавају његову прозу писану и пре и после II светског рата. Дела су му превођена на руски, чешки, мађарски, италијански, бугарски, румунски, албански, словачки, словеначки, македонски и русински језик. Био је члан АНУБиХ од 1969. Добитник је награде Академије седам уметности за *Дукљанску земљу* (1939), три награде УК БиХ за романе и приповетке и награде „Двадесет седми јул".

ДЕЛА: романи: *Пре олује*, Сар. 1946; *Под ведрим небом*, Бг 1950; *Звезде над планином*, Сар. 1956; *Питома лоза*, Суб.--Бг 1959; приповетке: *Ивери живота*, Цт 1952; *Ждријело*, Сар. 1954; *Приче о жени*, Сар. 1959; *Вечерње приче*, Сар. 1984; драма: *Његош*, Сар. 1952.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Зоговић, „Варијанта једне поенте", *Наша стварност*, 1937, 2, 5--6; И. Секулић, „Д. Ђ. -- Дукљанска земља", *Политика*, 25. III 1939; М. Лесковац, „Нови роман Д. Ђ. -- *Пре олује*", *ЛМС*, 1948, 122, 362, 1; Б. Новаковић, „*Звезде над планином* Д. Ђ.", *Савременик*, 1957, 2, 9; П. Зорић, „Д. Ђ.: *Питома лоза*", *КН*, 1959, 10, 105; Р. Трифковић, „Уз тридесетогодишњицу књижевне делатности Д. Ђ.", *Живот*, 1960, 9, 7--8; Ж. Ђуровић, „Између наде и страдалништва", предговор, у: Д. Ђуровић, *Дукљанска земља*, Цт 1994; С. Калезић, „Романи Д. Ђ. и Туга бињекташа", предговор, у: Д. Ђуровић, *Туга бињекташа*, Цт 2001; Н. Вуковић (ур.), *Књижевно дјело Д. Ђ.*, зборник радова, Пг 2001; С. Калезић-Ђуричковић, *Приповијетке Душана Ђуровића*, Н. Сад 2003.

Марко Недић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)