# ЂУРИЧИЋ, Војин

**ЂУРИЧИЋ, Војин**, економиста, министар (Београд, 23. II 1888 --
Београд, 29. VII 1944). Гимназију у Нишу завршио је 1906. Након
започетих студија архитектуре и хемије у Француској, дипломирао је права
у Монпељеу 1910. и једну годину провео у Прагу на усавршавању. Титулу
доктора политичке економије стекао је 1911. У Министарству финансија
службовао је од 1912. као чиновник, потом шеф буџетског одсека, начелник
буџетског одељења и генерални директор Одељења државних дугова и
државног кредита. Као управник Државне хипотекарне банке радио је
1927--1939. Председник и члан Управног одбора „Југословенског челика а.
д." био је од 1938. У исто време изабран је за хонорарног професора
Високе комерцијално-економске школе у Београду. Био је први председник
Привилегованог друштва за извоз земаљских прoизвода као и владин комесар
за оснивање Привилеговане аграрне банке и члан њеног Управног и Извршног
одбора, председник Друштва „Силос а. д.". Као финансијски стручњак био
је члан многих делегација које су учествовале у преговорима са страним
државама и банкарским предузећима (уређење питања спољних дугова земље,
преговори за државни зајам). Министар финансија био је у првој влади
Драгише Цветковића (фебруар--август 1939) а председник Општине града
Београда од септембра 1939. до априла 1940. У то време у Београду је
извршена даља експропријација земљишта ради проширења градских
саобраћајница, изграђено је ново гробље у Маринковој шуми, проширен
капацитет водовода, повећан број аутобуса, тролејбуса и трамваја,
изграђене нове гараже. Активно је учествовао у раду многих културних,
националних и социјалних установа. Био је председник Астрономског
друштва „Руђер Бошковић" (1936--1941), члан управе Института „Никола
Тесла" у Београду у чијем је оснивању учествовао, председник Акционог
одбора за подизање споменика заслужним људима ваљевског краја и околине
(Алекси Ненадовићу, Илији Бирчанину, војводи Живојину Мишићу). Помагао
је рад Балканског института. Иницирао је објављивање монографије о
Београду (*Београд*, 1940) поводом прославе стогодишњице Београдске
општине. После пензионисања 1940, био је члан Управног одбора фабрике
„Утва", већ у ратно време, што је његово последње јавно ангажовање.
Ухапшен је и држан у затвору (децембар 1942). Писао је чланке о
економским и финансијским питањима и објављивао у *Економисту* (1924),
*Нашој народној привреди и националним приходима* (1927). Као велики
љубитељ авијације, посебно једриличарства, био је потпредседник
аероклуба, а од 1933. председник ваздухопловне једриличарске групе
„Девети". Одликован је орденима: Св. Саве I реда, Југословенске круне II
реда, Белог орла IV реда, француским оредном Легије части, бугарским
орденом за грађанске заслуге I степена, чехословачким орденом Белог
лава. Био је почасни грађанин града Лиона.

ЛИТЕРАТУРА: *Министарство финансија Краљевине Југославије 1918--1938*,
Бг 1938; *Политика*, 7. II 1939, 2; 14. IX 1939, 6; *Ново време*, 30.
VII 1944; 1. VIII 1944; Н. Вучо, *Пољопривреда Југославије 1918--1941*,
Бг 1958; М. Стојадиновић, *Ни рат ни пакт. Југославија између два рата*,
Ријека 1970; С. Ђуровић, *Државна интервенција у индустрији Југославије
1918--1941*, Бг 1986; Б. Божовић, *Београд између два светска рата*, Бг
1995; *Историја Београда*, Бг 1995; А., „Први људи престонице", *БН*,
2000, 145, 34; В. Лепојевић, „Војин Ђуричић председник Астрономског
друштва *Руђер Бошковић*", *Зборник радова Конференције Развој
астрономије код Срба*, IV, Бг 2007.

Ј. Јовановић