# ЂУРИЧИЋ, Илија

**![001_SE_V_Ivan-Djuricic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-ivan-djuricic.jpg)ЂУРИЧИЋ, Илија**, лекар, физиолог, универзитетски професор (Београд, 18. X 1898 -- Београд, 2. IV 1965). Дипломирао 1926. као први студент Медицинског факултета у Београду и одмах постављен за асистента за предмет Физиологија. На новоосновани Ветеринарски факултет у Београду прешао 1936, где је изабран за редовног професора. Продекан ВФ био 1938--1940. а декан 1940/41. У том периоду посебну пажњу посветио организовању и изградњи зграде ВФ, која је пред рат стављена под кров, а после рата завршена, у време када је поново био декан. За време рата и немачке окупације уклоњен са Универзитета пензионисањем у 43. години живота. Неко време, пред крај 1941. и почетак 1942, био интерниран у Бањички логор. Егзистенцију је потом био принуђен да обезбеђује радећи као лекар опште праксе у Рибарској бањи и Азањи. По ослобођењу Београда враћен на Универзитет, а 1945--1947. и 1948--1949. поново био декан ВФ. У 1947. предложио САНУ да оснује Институт за физиологију рада, што је било прихваћено, а **Ђ.** постављен за директора. Овај Институт је 1954. спојен са остала три Академијина медицинска института у Институт за медицинска истраживања, а потом преименован у Одељење за физиологију рада. Био ректор Универзитета 1950--1952, у време када се у његовом саставу нису налазили технички и медицински факултети. У свом другом ректорском мандату (1954--1956) успео да се технички факултети, као и Мед., Стоматолошки и Фармацеутски факултет врате у Универзитет. Године 1950. изабран за дописног, а 1956. за редовног члана САНУ. Потпредседник САНУ од 1959, да би после смрти дугогодишњег председника Александра Белића, 1960. био изабран за председника. У време несмањене активности као наставника, истраживача и организатора научног рада изненада је умро. Био дописни члан ЈАЗУ у Загребу, Словенске академије наука и уметности, почасни члан Румунске академије наука, председник Друштва физиолога Југославије, посланик Просветно-културног већа Савезне скупштине, члан Савета за научни рад и др. Научноистраживачки рад остваривао је у више области: физиологија нерава и мишића, физиологија срца и крвотока, биохемија и метаболизам, алергија и анафилаксија, експериментална хематологија и ендокринологија и физиологија рада (и Р. Беровић, Б. Косановић, „Contribution à l'étude de la fonction du lobe antérieur de l' hypophyse", *Extrait du Bulletins et Mémoires de la Section d' Endocrinologie*, 1938, 4; коаутор, „L'apport de l'histamine dans le choc anaphylactique chez les chiens", *Acta med. Iug*., 1959, 3; и V. Savić, „Die Rolle des Histamin in allergischen Prozessen", *Allergie und Asthma*, 1965, 11). Био уредник обимне монографије *Медицина рада* (Бг 1959), а за студенте Мед. и ВФ написао следеће уџбенике: *Физиолошки практикум за студенте Медицинског факултета* (Бг 1930); *Физиолошки практикум за студенте Ветеринарског факултета* (Бг 1949), *Основи специјалне патолошке физиологије* (Бг 1940), *Ветеринарска физиологија* (Бг 1948). За неуморни рад и изузетан допринос науци и образовању, познат и признат у нашој земљи и свету добио Орден рада I степена (1956), Седмојулску награду Србије (1960) и награду Владе Србије за успешну израду универзитетских уџбеника.

ДЕЛА: „Глукоза и дејство хистамина на жабље срце", *САЦЛ*, 1934, 10; и R. Berović, „Influence de la splenectomie sur le taux de fractions du calcium et du potassium dans le sérum du sang des chiens", *Acta pathologica*, 1939, 1; коаутор, „Могућност анафилактичког сензибилизовања кроз дигестивни тракт", *AV*, 1957, 3; „Медијатори алергијских процеса", у: *Зборник реферата II Kонгреса алерголога*, 1965.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Гавриловић, „Др Илија Ђуричић, Почасни чланови Матице српске", *Рад МС*, 1964; Б. Николић, „Академик Илија Ђуричић (In memoriam)", *Гледишта*, 1965, VI; „Научно дело академика Илије Ђуричића", *Глас САНУ*, 1971, CCLXXI, Одељ. мед. наука 24; М. Бартош (ур.), „Споменица посвећена преминулом академику Илији Ђуричићу", *Споменица*, 1971, CDXLIV, 50; В. Павловић Кентера, Д. Кентера, „Илија Ђуричић, 1898--1965", у: *Живот и дело српских научника*, 4, Бг 1998; *Знамените личности ветеринарске медицине*, Бг 2009; *75 година Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду* *1936--2011*, Бг 2011.

Чедомир Русов; Владимир Кањух

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)