# ЂУРИЋ, Никола Т.

**ЂУРИЋ, Никола Т.**, књижевник, учитељ (Крајишка Шаговина код Нове
Градишке, 7. IX 1866 -- Београд, 13. IX 1941). По завршетку учитељске
школе у Петрињи служио по Славонији, те постављен за путујућег учитеља
-- предавача против алкохолизма (о чему је објавио више књижица у више
издања под насловом *Трезвеност је мој понос* (Н. Градишка 1911) и *Дари
трезвености* (Бг 1921). Преводио је с енглеског приче за дјецу. За
*Србобран* (Загреб) писао приче за народ, од којих је објавио збирку
*Перјанице славонских брђана* (Бг 1928). Матица српска му је наградила
причу о животу српског народа у Славонији (*Радиша Павловић*, Н. Сад
1908). Покренуо је лист за ширење трезвености *Нови нараштај* (излазио с
прекидима у Загребу, 1906, 1912--1919) и у том духу објављивао драмска
дјела (*Мртваци -- а пријете*, Бг 1921). За већину драмских комада узима
грађу из народних пјесама, махом с поднасловом „трагедија у пет чинова":
*Имотски кадија* (Зг 1919), *Војвода Дојчин* (Бг 1925), *Омер и Мерима*
(Бг 1926), *Дин Зејнел Стојковић војвода дечански* (Бг 1927), као и
косовска тетралогија *И вољеше Царству небескоме* (*Милош Обилић*,
*Мајка Југовића*, *Страхињић Бан*, *Косовка дјевојка*, Бг 1930--1933).
Грађу из народне традиције ремитологизује или демитологизује, а
осавремењује је повезивањем са исходом I свјетског рата. Занимају га
психолошки разлози, развија мотивације и усложњава сижејно ткиво
народних пјесама. Покушао је обновити јампски десетерац (под утицајем Л.
Костића) и дати нову мотивацију трагичке кривице (*Јулије Цезар*, Бг
1939). Писао је и комедије (*Све за љубав науке с мученицом Цвијете
Зузорића:* *комедија у пет чинова*, Бг 1929; радио-комедија *Ја,
господар, ја!*, Бг 1939) и херојске драме (*Милош Војиновић*, Бг 1934).
Дјела су му играна у Н. Саду, Сомбору, Вршцу, Вировитици. Преводио је
грчке античке трагедиографе.

ДЈЕЛО*: Биљур: трагедија у пет чинова*, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: В. Живојиновић, „Имотски кадија", *Мисао*, 1921, 77; Б.
Ковачевић, „Омер и Мерима", *СКГ*, 1926, 17, 8; Т. Ђукић, „Косовска
тетралогија", *ЛМС*, 1931, 328; М. Савковић, „*Имотски кадија*", *СКГ*,
1937, 51; Д. Михаиловић, „И вољаше царству небескоме: косовска
театрологија Николе Т. Ђурића", у: *Наш крај*, 1, Бг 1993; Д. Иванић,
*Књижевност Српске Крајине*, Бг 1998.

Д. Иванић