# ЂУРИЋ, Драгутин Драгиша

**![001_SE_V_Dragutin-Dragisa-Djuric.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dragutin-dragisa-djuric.jpg)ЂУРИЋ, Драгутин Драгиша**, филозоф, политичар, универзитетски професор (Ужице, 1871 -- околина Вишеграда, 15. IV 1941). Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу, а Природноматематички одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду завршио 1893. Почео је да предаје у гимназији у Ужицу, али је као социјалиста 1895. протеран с братом Здравком у Аустрију, где у Бечу наставља студије. Потом одлази у Русију, где у Петрограду студира на Правном факултету. Због рада у револуционарним студентским организацијама бива протеран и 1896. одлази у Лајпциг где студира филозофију, одбранивши код Хајнцеа докторску тезу *Die Erkenntnistheorie des Ernst Laas. Eine Darstellung des Correlativismus* (Leipzig 1902). По политичком уверењу био је социјалдемократа и један је од руководилаца Српске социјалдемократске партије. Издавао је лист *Социјалист* (1910). У периоду 1904--1905. уређивао је лист за друштвени живот и науку *Живот*. После I светског рата приступио је Социјалистичкој партији Југославије. Као резервни артиљеријски официр учествовао је у оба светска рата. На Дрини је 1915. рањен, пренет у Италију и Француску, где је лечен. Као резервни артиљеријски потпуковник, погинуо је 1941. у Aприлском рату с Немцима. Изабран је 1904. за доцента на ФФ Велике школе, где је предавао Историју филозофије (*Историја филозофије* I: *Стара грчка философија до Сократа*, Бг 1936) и Етику (*Општа етика*, Бг 1937). За ванредног професора изабран је 1919, а за редовног 1922. Написао је и прву методологију историје филозофије код нас (*Философија историје философије мерена гносеолошким субјектом и гносеолошким објектом*, Бг 1925). Његова позитивистичка филозофска позиција може се описати као генетички натурализам, настао под утицајем Спенсеровог еволуционизма, Хекеловог позитивизма и Ласовог корелативизма. Натурализацијом „свих социјално идеолошких феномена" и успостављањем „каузално-генетичких односа" у читавој природи настоји да повеже историјски материјализам с материјализмом природних наука („Проблеми марксизма", *Живот*, 1903, 1--2). Корелативизам, као сливање гносеолошке релације субјекта и објекта у свесно јединство опажања, допуњава научно утврдивим елементима сазнања. Држи да све каузално-генетички еволуира из материје. Из неорганске материје спонтано се развијају (Хекелова *generatio spontanea*) и органски живот и људско друштво и култура и филозофија. Посебне науке истражују каузално-генетичке процесе и утврђују законе у појединим областима природе. Филозофија на основу позитивних знања посебних наука синтетички утврђује целокупну законитост природе и тиме постаје општа наука о природи. Природа се стално развија па филозофија не може доћи до потпуно довршеног система знања. Метафизику и религију критикује као антропоморфне дисциплине које се не темеље на природи. И етички феномен је природни, повезан с одржањем заједнице у њеној борби за опстанак. Друштво стално напредује, што се огледа у класној борби и замени старих идеала новим. Човек еволуира ка вишој органској врсти -- натчовеку (Ниче). У оквиру етике говори и о зооетици и фитоетици. На ФФ у Загребу теолог и филозоф Воислав Миоч је 1932. одбранио докторску дисертацију о **Ђ.** теорији сазнања (*Теорија спознаје дра Драгише М. Ђурића*, Шабац 1933).

ДЕЛА: *Проблем субјекта и објекта*, Бг 1912; *Философија феномена сад мерена гносеолошким субјектом и гносеолошким објектом*, Бг 1925; *Праизвор философије мерен гносеолошким субјектом и гносеолошким објектом*, Бг 1928.

ИЗВОР: *Извештај Декану Философског факултета*, *г. Ђоки Станојевићу*, Бг 1914.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Лоренц, „*Проблем субјекта и објекта*. Др Драгиша М. Ђурић", *Наставник*, 1912, 5--6; М. Н. Ђурић, „Философско гледиште Драгише М. Ђурића", *Воља*, 1928, 1, 6; Ф. Медић, „Праизвор философије мерен гносеолошким субјектом и објектом", *Мисао*, 1928, 26, 3--4; Д. Недељковић, „Проблем узрочности у савременој философији и његово ново синтетичко решење код дра Драгише Ђурића", *Јужни преглед*, 1928, 8; А. Стојковић, *Развитак философије у Срба 1804--1944*, Бг 1972; Д. Јеремић, *О филозофији код Срба*, Бг 1997; С. Жуњић, *Историја српске филозофије*, Бг 2009.

Илија Марић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)