# ЂУРИЋ, Димитрије

**![001_SE_V_Dimitrije-Djuric.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dimitrije-djuric.jpg)ЂУРИЋ, Димитрије**, генерал, министар (Београд, 29. IX 1838 -- Београд, 19. X 1893). Војну каријеру започео је похађањем Артиљеријске школе, будуће Војне академије 1855--1860. Усавршавао се у Берлину, у Главном генералштабу, а од 1861. до 1867. у трупама и војним установама царске Русије. Првим војним распоредом одређен је за водника у 2. батаљону стајаће војске, да би по повратку из иностранства био послат на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Постављен је 1868. за Генералштабног официра при Београдској окружној војсци. Уочи Српско-турског рата унапређен је за главног интенданта целокупне војске, да би исте 1876. био премештен на место начелника Економског одељења Министарства војног. У Другом српско-турском рату, од децембра 1877. до октобра 1878, био је начелник штаба Шумадијског кора. Кратко време почетком 80-их провео је у трупи, као командант бригаде стајаће војске, а већ 1883. био постављен за референта пешадије при новооснованој Команди активне војске. Другу половину ове деценије провео је на служби при разним војним установама. У два наврата био је начелник Историјског одељења Главног генералштаба, а затим поново на дужности главног интенданта целокупне војске. Oд мартa 1887. налазио се на месту начелника Операцијског одељења Главног генералштаба. Током времена непрестано је напредовао у војној хијерархији. Од 1860. до 1876. прошао је све ниже чинове, а пред рат са Турском унапређен је у чин мајора. Више чинове стицао је од 1876. до 1881, а 1893. био је унапређен у чин генерала. Највећи део **Ђ.** каријере био је посвећен раду на Војној академији. С изузетком ратних година од 1869. до 1893, био је предавач на више предмета. У три наврата (1887--1893), са прекидима, био је и управник ове установе. Престолонаследнику Александру Обреновићу држао је часове стратегије. **Ђ.** је два пута био и министар војни, у кабинету Саве Грујића (1889--1890), а затим кратко време 1892. у влади Николе Пашића. Аутор је десетине књига (*Основна тактика три рода војске*, 1--9, Бг 1879--1881; *Тактика великих тактичких тела*, Бг 1885; *Свети Сава и војна настава*, Бг 1887; *Стратегија (тактика војевања),* Бг 1895), чланака и превода због којих је поред војних добио и неколико цивилних признања. Од 1892. био је члан Српског ученог друштва.

ДЕЛА: *Споменик Лазару К. Чолак-Антићу*, Бг 1877; *Српско-бугарска војна 1885/6*, Бг б.г.; превод с француског: *Ратна начела Наполеонова*, Бг 1860.

ЛИТЕРАТУРА: *Споменица педесетогодишњице Војне академије*, Бг 1900; М. Милићевић, Љ. Поповић, *Министри војни Кнежевине и Краљевине Србије*, Бг 1998; Љ. Поповић, Н. Марческу, *Начелници Војне академије 1850--2000*, Бг 2000; М. Милићевић, Љ. Поповић, *Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије*, Бг 2003; Б. Младеновић, М. Милићевић, *Питомци Војне академије*, Бг 2012.

Милић Ј. Милићевић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)