# ЂУРИЋ, Александар

**ЂУРИЋ, Александар**, правник, писац, преводилац (Пожаревац, 1. III
1891 -- Београд, 16. III 1975). Дипломирао је 1919. на Правном факултету
у Београду, а судијско-адвокатски испит положио 1923. Радио је као
секретар Министарства шума (1919--1921), окружни начелник у Пљевљима
(1921--1923), адвокат у Пожаревцу и Београду (1923--1935) и шеф правног
одсека у Министарству саобраћаја (1935--1946). Учествовао је у
балканским ратовима и у I светском рату. Kао командир српске
добровољачке чете био је у Русији (1916--1918), одакле је преко Сибира и
Манџурије стигао на Солунски фронт. Демобилисан је 1919. Први рад,
репортажу *Са румунског на солунски фронт*, објавио је у *Политици*
1928. Сарађивао је у *Пожаревачком грађанину*, *Политици*, *Кекецу* и
*4. јулу*. У *Политици* је објавио ратне приповетке *Један случај из
рата*, *Прича о магарцу Мишку*, *После петнаест година*. Поред низа
приповедака и чланака у листовима, објавио је и четири књиге ратних
дневника. Преводио је с руског разне ауторе (В. Шишков, Б. Горбатов, Е.
Грин, Т. Леонтјева, А. А. Островски, А. А. Первенцев, Л. Н. Толстој, А.
И. Куприн и др.). Био је члан Удружења књижевника и Удружења књижевних
преводилаца СР Србије. Као активиста Удружења носилаца Албанске
споменице радио је на припреми и издавању спомен-књига *Кроз Албанију
1915--1916* (Бг 1968), *Голгота и васкрс Србије* (Бг 1971) и *Трновит
пут Србије 1914--1918* (Бг 1974), за које је написао прилоге. Добио је
награду СКА за ратне дневнике *Страшна година* (Бг 1935) и *Ка победи*
(Бг 1938). У рукопису су остале *Ратне успомене*, *Повратак*, *Од пораза
до победе (1941--1944)*.

ДЕЛА: *Питања и одговори из историје националног и словенских права*, Бг
1934; *Без отаџбине*, Бг 1936; *Деветстодванаеста*, Бг 1940.

ЛИТЕРАТУРА: *Политик*а, 18. III 1975; Т. Д. Јевремовић, „Александар Д.
Ђурић", *Браничево*, 1998, 1--2.

Л. Мустеданагић