# ЂУРАНОВИЋ, Шпиро

**ЂУРАНОВИЋ, Шпиро**, сликар-рестауратор (Ђурићи код Херцег Новог, 1864
-- Ђурићи, 1910). Био је један од првих академски образованих сликара у
Боки которској. Ликовно школовање започео је у Трсту, а наставио га на
Уметничкој академији у Кијеву. Његова уметничка каријера започела је
повратком из Русије у последњој деценији XIX в. Истакао се у црквеној
уметности и портретном сликарству. Забележени су и његови радови
посвећени династији Петровић, а у литератури се помиње и његов награђени
рад *Девојка* изложен у руској Думи 1907. Био је аутор десетак
иконостаса православних цркава у Боки которској и њеном залеђу. Највећи
број његових радова није ни пописан ни сачуван (цркве Св. Неђеље у
Јошици у Каменарима, Св. Ђорђа у Ораховцу, Св. Јована на Каменом, Св.
Томе у Горњем Морињу, Св. Михаила у Подима). Радио је и за фрањевачку
цркву у Котору посвећену Св. Клари. Рестаурисао је иконе из Цркве Св.
Јована Богослова у Морињу, чији је аутор био бококоторски мајстор Петар
Рафаиловић (1767). **Ђ.** рад на портретној уметности био је повезан са
локалним трговачким и грађанским слојем на црногорском приморју. До
данас није сачувано много његових портрета, а они се налазе у Боки
которској, на Цетињу и у Београду. Реч је о портрету руског генерала
Куропаткина, Марка Стефановића, Славомира Ђурковића, два његова
аутопортрета (један je у НМБ), као и портрету непознате Тршћанке
(Галерија САНУ). У породичној кући у Каменарима **Ђ.** је извео
фреско-композицију са елементима династичке пропаганде владарске куће
Петровића, сликајући књаза Николу и детаљ двоглавог орла црногорског
грба. **Ђ.** радови били су под утицајем руских ликовних образаца из
Кијева, са нешто тамнијом палетом. На његово сликарство утицали су и
зографски радови са којима се упознао у Боки, а нешто касније апсорбује
и ликовне утицаје из других средина.

ИЗВОР: *Шематизам православне Епархије Бококоторске, Дубровачке и
Спичанске, за године 1890--1910*, Дубр. 1910.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ломпар, „Почетак црногорске модерне умјетности",
*Стварање*, 1977, 1; Н. Вујошевић, *Мементо: црногорска модерна
умјетност*, Пг 2005.

М. Станковић