# ЂОРЂЕВИЋ, Вишња

**ЂОРЂЕВИЋ, Вишња**, примабалерина, кореограф (Панчево, 2. X 1938 --
Београд, 28. IX 2017). Средњу балетску школу „Лујо Давичо" у Београду
завршила у класи С. Лакетића и С. Ланкау. Чланица Балета Народног
позоришта у Београду постала је 1956. Најпре је играла мање солистичке
улоге, а убрзо је постала истакнута солисткиња, затим и првакиња.
Лиричност, која је карактерисала њену игру, испољила се у традиционалном
класичном (*Лабудово језеро*, *Жизела*, *Зачарана лепотица*), али и у
савременијем репертоару (*Бахчисарајска фонтана*, *Спиритуелс*, *Блудни
син*, *Ондина*, *Ромео и Јулија*, *Абраксас*, *Ана Карењина*), као и у
домаћим балетима (*Охридска легенда*, *Човек пред огледалом*,
*Напуштене*, *Кинеска прича*, *Катарина Измаилова 77*). Са НП у Београду
гостовала је на позорницама Европе и Азије, а посебно значајне успехе
постигла је у Барселони, Техерану, Единбургу и Лозани. Самостално је
наступала у Напуљу, у трупи Милорада Мишковића у Паризу, а гостовала је
и на Куби. На телевизији је забележила преко 200 наступа, од којих се
посебно издвајају праизвођење *Маске црвене смрти* Ивана Јефтића у
кореографији Владимира Логунова и једини телевизијски балет Димитрија
Парлића *Под земљом*, на музику Станојла Раичића. Највише је радила са
Д. Парлићем, често истовремено као протагонисткиња и као његов асистент.
Са техничком сигурношћу, одмереношћу и лиризмом била је подједнако
успешна као грациозна Аурора, достојанствена Царевна, нежна и етерична
Жизела, али и страствена јунакиња балета *Човек пред огледалом*.
Дисциплинована, пожртвована и изузетно професионална примабалерина, са
зрелошћу је своје креације оплемењивала искреном драматичношћу. Њена
драмска играчка остварења у поставкама Д. Парлића, Шчедриновој *Ани
Карењиној* и Бручијевој *Катарини Измаиловој 77* којом је 1977.
прославила 20-годишњицу свога уметничког рада, изузетне су, трајне
вредности у нашој балетској уметности. После активног играња посветила
се репетиторском раду преносећи Парлићеве кореографије и стварајући
сопствене. Од 1988. била је веома успешна директорка Балета Хрватског
народног казалишта у Сплиту где је креирала сопствене поставке *Отело*,
*Рубац*, *Дездемона* и *Какофонија*, те обновила Парлићеву *Копелију*,
*Ромеа и Јулију*, *Жар птицу*, *Петрушку*. За време њеног деловања у
Сплиту у Балету су радили врхунски кореографи попут Пина и Пие Млакар,
Милка Шпаремблека и В. Логунова, а младе сплитске балерине Ведрана
Остојић, Милка Хрибар и Бруна Реић, захваљујући раду са **Ђ.**, постале
су примабалерине у и другим балетским центрима. Млади румунски играч
Константин Тешеа израстао је под њеним стручним оком у балетског првака
изузетне емоционалне и техничке упечатљивости, чије су креације
обогатиле српску уметничку игру. **Ђ.** се са ентузијазмом и великом
енергијом годинама бавила унапређењем статусног положаја балетских
уметника. Била је директорка Балета НП у Београду (2001--2005). Као
председник Удружења балетских уметника Србије (у два мандата 1996--2000)
иницирала је оснивање угледне годишње награде за кореографију „Димитрије
Парлић", те Фестивала кореографских минијатура, који има међународни
карактер. Добитница је многобројних награда за своје интерпретације и
Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије (2001).

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ракић, *Југословенска балетна сцена 1950--1980*, Сар.
1982; М. Зајцев, *Игра што живот значи*, Бг 1994; М. Јовановић, *Балет
Народног позоришта*, Бг 1994; *Кореограф Димитрије Парлић*, Бг 2002; Г.
Драговић (ур.), *100 представа балета и уметничке игре наших простора*,
Бг 2017.

М. Зајцев