# ЂОРЂЕВИЋ, Мита

**ЂОРЂЕВИЋ, Мита**, наставник, народни посланик, писац (Нови Сад, 23. X
1862 -- Нови Сад, 26. VII 1950). Учитељску школу завршио је у Сомбору
1881. Радио је као учитељ најпре у Кулпину (1881--1887), па у Србобрану
(1887--1892). Потом је добио привремено намештење у Вишој девојачкој
школи у Новом Саду. Саставио је *Читанку за српске више девојачке школе*
у Угарској (Н. Сад 1897). Када је 1899. положио испит за наставника
филолошко-историјско-географске групе предмета у Загребу, добио је
статус сталног наставника. Од 1905. до 1927. био је управник Више
девојачке школе у Новом Саду, наследивши на том положају Аркадија
Варађанина. Успео је да обезбеди уредан рад школе и за време I светског
рата. Бавио се политиком, а до I светског рата његово ангажовање било је
превасходно усмерено на одбрану интереса школства и права наставног
кадра. У децембру 1917. био је члан Средишњег одбора за смештај српске
деце, избеглица из Босне, Херцеговине и Далмације. У јесен 1918. укључио
се у рад Српског народног одбора у Новом Саду, обављајући дужност
секретара. У новембру 1918. био је и посланик Велике народне скупштине
Срба, Буњеваца и осталих Словена и један од њена четири секретара.
Крајем фебруара 1919. на другом заседању Скупштине изабран је за члана
Привременог народног представништва новостворене југословенске државе.
Спровео је одлуке Министарства просвете Краљевине СХС о подржављењу Више
девојачке школе и њеном претварању у Женску грађанску школу. Почетком
20-их година био је члан Просветног одсека Матице српске, а током
читавог међуратног раздобља сарадник Матичиних периодичних издања.
Објављивао је чланке из области педагошке теорије и праксе, те био један
од најактивнијих заговорника опстанка „грађанских школа". Више од три
деценије био је један од најугледнијих чланова Управног одбора Српског
учитељског конвикта у Новом Саду (основаног 1890) и његов председник
(1927--1930), као и председник Управног одбора Учитељског деоничарског
друштва „Натошевић" у Новом Саду. На парламентарним изборима 1923.
изабран је за посланика као кандидат Радикалне странке за Нови Сад. У то
време био је члан Pедакционог одбора и редовни сарадник радикалског
листа *Застава*. После пензионисања (1927) радио је у Историјском архиву
у Новом Саду. Био је члан Уређивачког одбора *Споменице ослобођења
Војводине 1918* (1929). После оснивања ЈРЗ био је на парламентарним
изборима у децембру 1938. заменик кандидата Стевана Ћирића на
посланичкој листи ЈРЗ за град Нови Сад.

ДЕЛА: *С пута кроз српски југ*, Н. Сад 1904; *За породицу и дом*, Н. Сад
1904; *С Дунава на Дрину. Путопис у Бању Ковиљачу и околину с погледом
на живот народа српског у тим крајевима*, Н. Сад 1908; *Жена у историји
српској*, Н. Сад 1912; *Држава је у питању. Искрена реч пред изборе
народних посланика од 8. фебруара 1925*, Н. Сад 1925; *После осмог
фебруара. Шта су нам спремали посланички избори 8. фебр. 1925, а шта су
нам донели*, Н. Сад 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Дим. К., „Смрт Мите Ђорђевића", *ЛМС*, 1950, 366, 3; Д.
Попов, *Српска штампа у Војводини 1918--1941*, Н. Сад 1983; С. Бјелица,
*Радикали у Војводини 1919--1929*, Бг 2005.

Б. Шимуновић Бешлин