# ЂОРЂЕВИЋ, Јован

**ЂОРЂЕВИЋ, Јован**, педагог, универзитетски професор (Ниш, 20. VI 1923
-- Београд, 20. VI 2017). Учитељску школу завршио у Јагодини 1942.
Студирао педагогију на Филозофском факултету у Београду 1946--1950, а по
завршетку студија студирао друштвене науке (1950--1952) на Институту
друштвених наука у Београду. Докторску дисертацију „Прилог
експерименталном испитивању дидактичке вредности наставног филма"
одбранио је на ФФ у Београду 1961. На стручном и научном усвршавању био
је у Немачкој, Чехословачкој, Совјетском Савезу и САД. После завршетка
Учитељске школе био је учитељ у Лалинцу и Лесковику код Ниша. Учесник је
НОР-а и резервни официр ЈНА. На ФФ у Београду радио је од 1952. као
професор средње школе додељен на рад, асистент, доцент, ванредни и
редовни професор Опште педагогије и Дидактике. Био је хонорарни професор
Педагогије на Педагошко-техничком факултету у Чачку и на ФФ у Новом
Саду. Држао је предања на ФФ у Петрињи (Хрватска). Два су главна
подручја његовог научног интересовања: теорија васпитања (области
интелектуалног и моралног васпитања) и дидактика (проблеми савремене
наставе). У тим областима објавио је и своје најзначајније радове:
*Дијаслике и наставни филм у школи* (Бг 1962); *Телевизија у образовању
и васпитању* (Бг 1965); *Могућности телевизије у васпитању и образовању*
(Бг 1975); *Интелектуално васпитање* (Бг 1975); *Савремена настава --
организација и облици* (Бг 1981); *Mësimi bashkëkohor, organizimi dhe
format* (Пр 1986, превод књиге на албански језик), *Педагогија* (Бг
1983); *Иновације у настави* (Бг 1986); *Интелектуално васпитање и
савремена школа* (Сар. 1990); *Својства универзитетских наставника* (Бг
1992); *Настава и учење у савременој школи* (Бг 1997); *Морално
васпитање, теорија и пракса* (Н. Сад 2002); *Реформски педагошки покрети
у 20. веку* (Бг 2000); *Својства наставника и процењивање њиховог рада*
(Вш 2002); *Савремени проблеми друштвено-моралног васпитања* (коаутор,
Н. Сад -- Вш 2010). Пратио је редовно не само нова сазнања и
истраживачке резултате у педагогији него посебно у савременој
психологији, затим у филозофији, етици и социологији. Стваралачки, често
на оригиналан начин та своја сазнања је транспоновао на васпитна и
дидактичка питања и проблеме. Био је редовни члан и потпредседник Српске
академије образовања. Одликован је Орденом рада са златним венцем
(1968), Орденом заслуга за народ са сребреним зрацима (1981) и Орденом
рада са црвеном заставом (1988).

ДЕЛА: коаутор, *Неуспех ученика у основним и средњим школама у
Београду*, Бг 1973; *Различити методолошки приступи у проучавању
проблема моралног васпитања*, Бг 1977; и Б. Ђорђевић, *Ученици о
својствима наставника*, Бг 1988; и Н. Поткоњак, *Педагогија*, Бг 1992;
„Век образовања учитеља у Јагодини", у: *Учитељски факултет у Јагодини
1898--1998*, Јаг. 1998; и Н. Трнавац, *Педагогија*, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: *Живот и дело Јована Ђорђевића*, Бг 2012.

Н. Поткоњак