# ЂОРЂЕВИЋ, Димитрије Ц.

**ЂОРЂЕВИЋ, Димитрије Ц.**, публициста, хроничар (Пожаревац, 11. X 1861
-- Београд, 25. II 1941). Потомак је Карађорђевог војводе Антонија
Симеуновића (Чолак-Анте). После основног и гимназијског школовања у
Пожаревцу изучио је телеграфски занат и као војни телеграфиста
учествовао у српско-турским (1876--1878) и балканским ратовима
(1912--1913). У I светском рату је постављен за наставника и за
управника курсева и школа за војне телеграфисте и радио-телеграфисте. У
*Политици* и другим листовима објављивао је фељтоне, репортаже,
козерије, сећања и приче о познатим личностима и догађајима,
ослободилачким ратовима, српским варошима и развоју телеграфије. У
документарно-уметничкој прози *Моје успомене* (Бг 1924), уз породичне и
ратне слике, даје и преглед штампарско-издавачке делатности, музичког и
позоришног живота српских изгнаника у Бизерти, где се 1916--1918.
налазио на лечењу. Документарну вредност имају његoве хронике
београдских породица, записи о друштвеном и културном животу Београда с
краја XIX и почетка XX в. Као сведок и учесник, члан најзначајнијих
хорова и спортских друштава, пише с топлином, често и с благим хумором,
о духу патријархалне чаршије која нестаје, и о елементима модернизације
престонице (увођење телеграфа, телефона, трамваја и електричног
осветљења, изградња хотела и других грађевина). Као хроничар старог
Београда један је од аутора монографског издања Балканског института,
*Београд* (Бг 1940). Народно позориште Моравске бановине извело му је
1932. комедију у једном чину „Пропагатор".

ДЕЛА: *Успомене*, Бг 1904; *Кроз стари Београд*, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: „Димитрије Ц. Ђорђевић", *Политика*, 25. II 1941; С.
Војиновић, „Хроничар београдских породица Димитрије Ц. Ђорђевић",
*Даница*, 2006, 13; М. Јовановић, „Димитрије Ц. Ђорђевић, живот и дело",
у: *Кроз стари Београд*, Бг 2011; В. Јоксимовић, *Књижевност
пожаревачког краја*, По 2014.

В. Јоксимовић