# ЂОРЂЕВИЋ, Борисав Бора

**![001_SE_V_Bora-Djordjevic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-bora-djordjevic.jpg)ЂОРЂЕВИЋ, Борисав Бора**, рок музичар, композитор, текстописац (Чачак, 1. XI 1952). Музиком је почео да се бави у родном граду у адолесцентном добу. Преселивши се у Београд, завршио је гимназију, уписао права, потом Факултет драмских уметности (одсек продукције) и укључио се у музички живот. Био је члан акустичарске групе *Заједно*, с којом је објавио три сингл плоче, а на једној од њих први пут се огласио као комплетан аутор. Већи креативни простор добио је у такође акустичарској групи *Сунцокрет*, чије су чланице, поред осталих, биле глумица Горица Поповић и Биљана Крстић. За непуне три године с групом *Сунцокрет* објавио је пет сингл плоча и албум *Моје бубе*, за који је написао већину текстова. Краће време пре и после секстета *Сунцокрет* био је члан група *Хајдук Станко и јатаци*, односно *Рани мраз*. Због немогућности да се у *Раном мразу* искаже и као аутор, августа 1978, непосредно по објављивању сингла *Опрости ми, Катрин*, напушта групу и оснива свој састав *Рибља чорба*, једну од најуспешнијих и најпопуларнијих рок група у бившој Југославији. Са деветнаест студијских и пет концертних албума *Рибља чорба* је апсолутни рекордер на српској поп-рок сцени. Године 1996. објавио је ангажовани албум *Њихови дани*, на којем су све песме посвећене брачном пару Милошевић, с чијом се политиком није слагао. Осим за матични састав, писао је текстове за многе солисте и групе: Ђорђа Марјановића, Микија Јевремовића, Оливеру Катарину, Здравка Чолића, Неду Украден, Оливера Мандића, Мају Оџаклијевску, Жељка Бебека, Викторију, Тошета Проеског, *Генерацију 5*, *Последњу игру лептира*, *Легенде* и многе друге. Писао је музику за позориште и филм (*Лутка са насловне стране*, *Тамна је ноћ* и др.). Краће време 2004--2005. у влади Војислава Коштунице био је саветник министра за културу и информисање. Oд 1988. члан је Удружења књижевника Србије.

Богољуб Мијатовић

**Ђ.** пише рок поезију директних исказа као облик провокативног, субверзивног чина у односу на стандардни начин грађанског живота и морала. Заузимајући позицију бруталног и примитивног, а истинољубивог оспораваоца свега постојећег, он је, уз употребу брутализама, вулгаризама, опсцене лексике, често и пригодног тона, изградио поступак демистификације и демаскирања свега постојећег, у распону од различитих идеолошких и политичких ставова (колико некадашњих комунистичких толико у новије доба либерално-капиталистичких и транзиционих, повезаних са процесом глобализације и новог светског поретка), преко уобичајених стилова живота (од грађанске и малограђанске „нормалности" до јапија, тајкуна и криминалаца), па до одређених моралних поставки (од урбане конвенционалности до кафанско-боемске разузданости, од патријархалног и породичног морала до анархистичких модела понашања). У том стилу је писао љубавну, хуморну, сатиричну и политичку, социјалну и патриотску, као и мисаону, по правилу апокалиптичку поезију („Погледај дом свој, анђеле"). У погледу песничке традиције **Ђ.** се, осим страних рок песника (Б. Дилан, Л. Коен), жанровски издалека ослања на фолклорне и романтичарске (Змај, пре свих) обрасце хумора, на искуство епиграма (од Стерије до М. Витезовића), као и на поезију хуморног авангардизма (Д. Радовић, Б. Петровић, А. Марошевић и А. Секулић). Добитник је награде Академије „Иво Андрић" (2018, Вишеград)*.*

Иван Негришорац

ДЕЛА: песме: *Равнодушан према плачу*, Бг 1985; *Хеј Словени*, Бг 1987; *Нећу*, Бг 1989; *Психопата и лопата*, Бг 1997; *Срби без муке*, Бг 2001; *Шта је песник хтео да каже*, Бг 2011; *Дебела трагедија*, Бг 2013; *Пусто острво*, Бг 2017; мешовите форме: *Првих десет година је најтеже*, Бг 1988; *Бребуси*, Бг 2003.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јањатовић, *Екс ЈУ рок енциклопедија*, Бг 2007; М. Ковачевић (ур.), *Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића*, Андрићград 2018.

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)