# ЂОНОВИЋ, Јован

**![001_SE_V_Jovan-Djonovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-jovan-djonovic.jpg)ЂОНОВИЋ, Јован**, публициста, дипломата (Ријека Црнојевића, 5. X 1883 -- Њујорк, 21. III 1963). Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1910. Бавио се новинарством, објављујући чланке у *Дневном листу*, *Штампи* и *Покрету*. Током боравка у Србији критиковао је режим краља Николе и био један од потписника *Ријечи црногорске универзитетске омладине о приликама у Црној Гори*. По тражењу Црне Горе, хапсиле су га аустроугарске власти у Рисну приликом учешћа у преношењу бомби у Црну Гору, као и од српских власти по повратку у Србију, али је оба пута пуштен на слободу. Због учешћа у тзв. Бомбашкој афери у одсуству је у Црној Гори осуђен на смрт (1908). Присиљен да напусти Србију у време покушаја побољшања односа између две српске краљевине, прешао је у Османско царство, кратко боравио у Скопљу и Солуну, а затим емигрирао у САД. Издавао је и уређивао листове *Ослобођење* у Чикагу и *Народна мисао* у Бјуту (1910--1912), широм САД држао говоре, нападао власт краља Николе и залагао се за уједињење Србије и Црне Горе. Као добровољац учествовао је у балканским ратовима и I светском рату. Прележао је тифус и са српском војском прешао на Крф. Јула 1916. заједно са Тодором Божовићем поднео је Николи Пашићу опширан план уједињења Црне Горе и Србије, без икакве локалне аутономије, нити ма какве функције династије Петровић. Од фебруара 1916. до марта 1919. радио је у Пресбироу МИД-а, сарађујући у листу *Српски гласник*. Након стварања југословенске државе радио је у Министарству исхране и обнове земље као референт за Црну Гору (1919) и директор Одељења исхране (1920). Био је члан Републиканске странке и њен потпредседник од 1920. Изабран је за посланика Уставотворне скупштине и ангажован у изради нацрта устава Републиканског клуба, као и у расправи и усвајању првог Устава нове државе. Био је власник, директор и одговорни уредник независног политичког листа *Гласник* (мај--септембар 1923), а затим уредник *Трговинског гласника* (1927--1932). Сарађивао је у више београдских листова, попут *Републике*, *Буктиње* и *Данице*. Јануара 1932. одређен је за краљевског посланика у Тирани. Пензионисан је 1936. За кнеза Павла је говорио да је „несвесно постао немачки агент", због чега је од средине 1940. у контактима са британским обавештајним службама предлагао рушење намесничког режима. Крајем марта 1941. био је један од главних заговорника и организатора пуча којим је режим и оборен. Приликом немачког напада на Југославију напустио је земљу и прешао на Средњи исток. Током II светског рата одржавао је сталну везу са Драгољубом Михаиловићем и био члан Централног националног комитета равногорског покрета. Обављао је дужност делегата Краљевске владе за Блиски и Средњи исток и био задужен за везу са Националним комитетом Шарла де Гола у Алжиру (1941--1944). По завршетку II светског рата остао је у емиграцији. На Средњем истоку је уређивао лист *Народна мисао* у којем је критиковао нове југословенске власти. Од 1947. живео је у САД. Један је од оснивача Српског културно-историјског друштва „Његош". Приредио је дела Јована Дучића (1951) и био један од оснивача и председник уређивачког одбора листа Српске народне одбране у Америци *Слобода* (1952). Носилац је Ордена Св. Саве III степена, Југословенске круне IV степена, Сребрне медаље за храброст и албанског Ордена Скендербега.

ДЕЛА: *Црна Гора и напредни покрет*, Бг 1911; *Проблем скупоће*, Бг 1919; *Уставно питање*, Бг 1921; *Уставне и политичке борбе у Црној Гори 1905--1910*, Бг 1939; *Одвојена мишљења Г. Г. Етбина Кристана и Јована Ђоновића, народних посланика и чланова Уставног Одбора*, б. м., б. г.; *Моје везе са Дражом Михаиловићем*, Бг 2004.

ИЗВОР: АЈ.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јововић, *Црногорски политичари. Портрети*, Бг 1924; *Црногорски алманах*, Суб. 1929; Ј. Ћетковић, *Ујединитељи Црне Горе и Србије*, Дубр. 1940; Н. П. Шкеровић, *Црна Гора на освитку XX вијека*, Бг 1964; Н. С. Мартиновић, *Развитак штампе и штампарства у Црној Гори 1493--1945*, Бг 1965; Б. Кризман (прир.), *Југославенске владе у избјеглиштву 1941--1943*, Зг 1981; Б. Петрановић (прир.), *Југославенске владе у избјеглиштву 1943--1945*, Зг 1981; Д. Вујовић, „Непосредне припреме за уједињење Црне Горе и Србије 1918", *JИЧ*, 1988, 3--4; Б. Петрановић, *Србија у Другом светском рату 1939--1945*, Бг 1992; M. Д. Пејовић, *Школовање Црногораца у иностранству 1848--1918*, Пг 2000; Д. Ј. Мартиновић, *Портрети*, VIII, Цт 2003.

Милан Гулић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)