# ЂЕРВ

**ЂЕРВ**, дванаесто слово старословенске глагољице: ⰼ. У раној фази
старословенског означавало је палатално грчко *g'* у речима страног
порекла и вероватно *d'*, резултат прасловенског јотовања (\<*\*dj*).
Могуће је да се њиме обележава резултат конвергентног развоја грчог *g'*
и словенског *d'*. У старословенској ћирилици нема одговарајућег знака.
Историја српске ћирилице почиње с појавом слова **ђ.** (рано G, потом
î), као њеног особеног знака, насталог у процесу транслитерације
текстова писаних глагољицом. Њиме се у босанско-хумској правописној
школи обележава африката *ђ*. Најстарији споменици у којима се јавља су
из XII в.: Хумачка плоча, Мирослављево јеванђеље, Повеља Кулина бана,
Хиландарска повеља Стефана Немање и др. Чешће je на западу штокавске
територије, где се дуже чува традиција босанско-хумског правописа.
**Ђ.** из српских рукописа предвуковског периода послужило је као основа
за формирање слова *ђ* у Вуковој реформи српске ћирилице.

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, *Историја српске ћирилице*, Бг 1971;
[R.]{.smallcaps} Večerka[,]{.smallcaps} *Staroslověnština v kontextu
slovanských jazyků*, Olomouc--Praha 2006; В. Савић, „Рани старословенски
језик и српска редакцијска писменост. Нарочито с освртом на *ć* и *đ*",
у: *Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија*, Беране--Бг 2011.

Ј. Грковић-Мејџор