# ЂЕРАМ

**ЂЕРАМ**, дрвена конструкција која се поставља поред бунара и
функционише по принципу полуге (клацкалице). Користи се за лaкше вађење
већих количина воде за кратко време. **Ђ.** се поставља крај бунара у
којима вода није дубоко испод површине тла јер конструкција не дозвољава
захватање дубљих вода. Основу конструкције **ђ.** чини соја тј. висок
дрвени стуб који је побијен у земљу крај бунара и на врху се рачвасто
дели у ракље. У ракље се поставља гвоздено или дрвено вратило о које се
по средини ослања хоризонтална греда -- **ђ**. На једном крају **ђ.** је
камени (ређе дрвени) тег, на други крај се качи шиба -- вертикална тања
дрвена греда која се спушта у бунар и о коју се качи ведро за воду.
Величина ведра зависи од намене бунара. Ако се користи у домаћинству,
ведро је мање, а уколико се бунар користи за напајање стоке, онда је
ведро веће. Вода се помоћу **ђ.** вади тако што се шиба рукама спушта у
бунар да би се ведро напунило, а потом се повлачи навише где тег на
другом крају **ђ.** олакшава подизање пуног ведра. У традиционалној
вештини градње **ђ.** знало се да дрво мора да буде издржљиво. Најчешће
је коришћено багремово, храстово или дудово дрво, нарочито за соју.
Знало се и да ће она дуже трајати ако се нагори део који се побија у
земљу јер онда спорије трули. Око бунара на **ђ.** често се гради ограда
-- сек, а ако се користи за напајање стоке, поред бунара се поставља и
валов. У народној култури **ђ.** је чест визуелни симбол Војводине и
војвођанских салаша. Ипак, бунара на **ђ.** било је, осим у Војводини, и
у Мачви и североисточном делу централне Србије.

ЛИТЕРАТУРА: И. Чакан, „Како су копани сеоски бунари у Војводини", *Из
историје пољопривреде*, 1985, 7; Д. Вишекруна, „Бунари у Петроварадину,
у Старом и Новом Мајуру", *РМВ*, 2006, 47--48; И. Чакан, *Традиционално
овчарство у Војводини*, Н. Сад 2011.

М. Матић