# ЂАВОЉА ВАРОШ

**ЂАВОЉА ВАРОШ**, локалитет у југозападној Србији, на југозападној страни планине Радан, удаљен око 25 км југоисточно од Куршумлије и око 5 км источно од пута Ниш--Приштина. До њега води 5 км дуг локални слепи пут. Цео комплекс је део калдере, разореног вулканског кратера. **Ђ. в.** је део долине Жутог потока, притоке Велике Косанице, десне притоке реке Топлице, на територији села Ђаке. На десној страни потока је неколико кратких јаруга, а између њих је на површини од око 67 ха комплекс од око 200 стубова -- пирамида насталих селективном ерозијом. Оне су високе 2--15 м, у основи су широке 4--6 м, а при врху 1--2 м. Сврстани су у групе и низове и често имају исту основу. Начињене су од растреситог вулканског туфа, који је подложан ерозији, а на врху имају плоче од отпорнијег андензита, који штити стубове од потпуног разарања. У долини су два минерализована извора мале издашности и Црвено врело, заправо вода из истражне бушотине каптиране 1970, која у долини таложи гвожђевити оксид. Ту је и неколико окана старих рудника, које су користили још Римљани. Локалитет је стављен под заштиту државе 1959, а од 1995. има статус споменика природе. Од 1988. почело је уређивање **Ђ. в.**: изградња стаза, мостова, надстрешница, клупа, информативних табли и расвете. Изграђени су црква-брвнара, видиковци, угоститељски и санитарни објекти и продавнице сувенира. Године 2009. регистровано је 52.318, 2010. 41.146, 2011. највише до 2020. 38.574, а 2019. 35.504 (33.007 домаћих и 2.497 страних) посетилаца.

![001_SE_V_Djavolja-varos.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-djavolja-varos.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазаревић, *Ђавоља варош*, Бг 2010.

Стеван Станковић; Милка Бубало Живковић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)