# ЂАКОНИКОН

**ЂАКОНИКОН**, део олтарског простора источнохришћанских цркава смештен
у источном делу храма, јужно од апсиде. У њему се чувају свештеничке
одоре и богослужбене књиге. Термин **ђ.** јавља се код касноантичких
писаца још од IV в. и односи се на простор у којем се чувају свети
сасуди о којима се стара ђакон, те отуда потиче и назив. У касноантичким
храмовима ови простори, најчешће са апсидом у источном зиду, налазили су
се у западном делу цркве, и то уз нартекс са његове јужне стране, а
служили су и за одлагање дарова верника. Улога **ђ.** најближа је улози
скевофилакиона, какав је сачуван уз североисточни угао Цркве Св. Софије
у Цариграду, где су се, уз свештеничке одоре и књиге, чували и
богослужбени предмети и црквене драгоцености. Од V в. **ђ.** се
постепено помера ка истоку храма. У српској средњовековној архитектури
**ђ.** су, по угледу на византијско градитељство, били део развијеног
олтарског простора, а њихов изглед зависио је од потреба богослужења.
Тако је **ђ.** у другој половини XII в. био део јединствене целине
олтарског простора конципираног по узору на цариградске цркве
средњовизантијског раздобља, док се у XIII в. обе пастофорије дозиђују у
угловима између источног дела наоса и певница, при чему је **ђ.** и даље
смештен јужно од олтарског простора. Тада се затварају и пролази између
наоса и **ђ.**, те му се може приступити само из олтарског простора. У
XIV и XV в. поново се могу срести случајеви да је **ђ.** део јединствене
целине олтарског простора. Осим основне, **ђ.** је могао имати и друге
функције, попут параклиса или ризнице. На зидовима **ђ.** сликају се
архијереји и ђакони, у ниши или апсиди Богородица, каткад Христос или
Деизис, док се у случајевима када **ђ.** обједињује улогу параклиса,
сликају сцене из живота светитеља којем је параклис посвећен.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Мирковић, *Православна литургика или наука о богослужењу
православне источне цркве*, I, Бг 1982; С. Ћирковић, Р. Михаљчић
(прир.), *Лексикон српског средњег века*, Бг 1999.

О. Шпехар