# ДУШАНОВИЋ, Станоје

**![001_SE_V_Dusanovic-Stanoje.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dusanovic-stanoje.jpg)ДУШАНОВИЋ, Станоје**, глумац, редитељ, управник позоришта (Рума, 5. XI 1906 -- Нови Сад, 28. X 1987). Многи чланови уже породице били су глумци, па се и он, врло млад, определио за глумачки позив. Још као дечак, од 1919. био је ангажован у Српском народном позоришту, а септембра 1925. постаје његов стални члан. Од краја 1931. до 1933. био је ангажован у Народном позоришту у Бањалуци, а потом је са Николом Динићем и Добривојем Раденковићем основао Београдско повлашћено позориште са којим је гостовао по Србији. Око 1933. почиње да се бави и режијом. Сезону 1934/35. проводи у београдском НП Секцији за Дунавску бановину, а 1935--1937. био је глумац, секретар, редитељ, директор Драме и в. д. управника СНП у Новом Саду. Од 1937. до почетка II светског рата био је члан НП Дунавске бановине кнеза намесника Павла. Рат је провео у заробљеништву у Немачкој (Алендорф, Бад Сулц и Цвикау), где са друговима оснива логорашка позоришта и учествује у њиховом раду, обављајући од извођачких до организационих послова. По ослобођењу се прикључио Војвођанском (Српском) народном позоришту у којем је остао до пензионисања 1961 (осим сезоне 1951/52, коју је провео у Сарајеву). Настављајући да ради до 1968, одиграо је укупно преко 200 главних и 158 епизодних улога, а режирао 42 комада. Представом *Скапенове подвале* Молијера прославио је 25. годишњицу рада. Као изванредан глумац имао је широк и разноврстан репертоар, од народских комада, преко водвиља и комедија, до драмских и трагичних улога: Оберон, Отело, Пеџ (В. Шекспир, *Сан летње ноћи*, *Отело*, *Веселе жене из Виндзора*); Волпоне (Б. Џонсон, *Волпоне*); Митке (Б. Станковић, *Коштана*); Трговачки путник (Т. Вилијемс, *Тетовирана ружа*); Скапен (Молијер, *Скапенове подвале*); Госпар Орсат (И. Војновић, *Дубровачка трилогија*), Клеант (Молијер, *Тартиф*); Софра Кирић (Ј. Игњатовић, П. С. Петровић, *Вечити младожења*); Креонт (Софокле, *Антигон*а); Вића и Јеротије, Јованча Мицић (Б. Нушић, *Сумњиво лице*, *Пут око света*); Черкун (М. Горки, *Варвари*); Кића (М. Глишић, *Два цванцика*); Алфред Дулитл (Џ. Б. Шо, *Пигмалион*); Жутилов (Ј. С. Поповић, *Родољупци*); Витез од Рипафрате (К. Голдони, *Мирандолина*); Срета (Ј. С. Поповић, *Зла жена*); Вековић (О. Давичо, Д. Ђурковић, *Песма*); Вићентије Јовановић (Л. Костић, *Пера Сегединац*); Дјед Вук (Б. Ћопић, *Вук Бубало*); Бибишон (Ж. Фејдо, *Позабави се Амелијом*). Режије: *Зулумћар* (С. Ћоровић); *Слуга као барон* (З. Гајер); *Коштана* (Б. Станковић); *Сеоска лола* (Е. Тот, С. Дескашев). Рукописне књиге *Ликови СНП од 1861. до 1941*, за које је грађу сакупљао целог живота, поклонио је Позоришном музеју Војводине. Добитник је Октобарске награде града Новог Сада за животно дело (1978), Златне медаље „Јован Ђорђевић" (1983) и награде Удружења драмских уметника Србије на Петим сусретима војвођанских позоришта у Сомбору (1951). Одликован је Орденом рада са златним венцем (1961).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, *Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера*), Бг 1979.

Биљана Нишкановић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)