# ДУШАНОВИЋ, Јевто

**ДУШАНОВИЋ, Јевто**, глумац, управник позоришне дружине (Стари Мајдан
код Санског Моста, 15. VI 1861 -- Нови Сад, 24. X 1917). Завршио је
основну школу у Санском Мосту и трговачки занат. Мобилисан је у
аустроугарску војску, али је због једног инцидента побегао у Турску, у
Цариград. Тамо се заинтересовао за глумачки позив и, после помиловања и
повратка у Бањалуку, 1881. одмах приступио Позоришној дружини Фотија
Иличића. Неколико година провео је и у путујућој трупи Петра Ћирића, а
1891--1902. био је члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Ту га
је Тона Хаџић прекрстио променивши његово породично презиме Дошеновић у
Душановић. Потом је основао трупу „Позоришна дружина Јевте Душановића"
са којом је изводио представе по Срему, Славонији и Босни. У СНП играо
је поново од 1903. до краја 1905, када је, због туче са глумцем Пером
Добриновићем, напустио позориште и у Руми, Србобрану и Новом Саду
отворио своје кафане. У СНП се вратио тек 1911. и ту 1914. завршио
глумачку каријеру. За време I светског рата био је, као српски глумац,
сумњив властима, те је породицу издржавао радећи, са сином Станојем,
најтеже послове. Без материјалне помоћи Друштва за СНП, а уз здравствене
проблеме, излаз је нашао у самоубиству. Припадао је најистакнутијим
глумцима СНП, а колеге и публика су га изузетно волели и ценили. Снажан
и јак човек, на реалистичан начин играо је народне јунаке и духовито
стилизоване ликове из народног живота, а на репертоару је имао и
класичне карактере. Истицане су његова беспрекорна дикција и раскошна
гестикулација. Улоге: Краљевић Марко, Браца Тома (В. Миљковић, *Краљевић
Марко и Арапин*, *Јабука*); Радослав III краљ српски (М. Цветић,
*Немања*); Гинтер (Х. Ибзен, *Нора*); Квазимодо (В. Иго, Ш. Бирхпфајфер,
*Звонар Богородичине цркве*); Осип (Н. В. Гогољ, *Ревизор*); Живко
Хомољац (М. Поповић Шапчанин, *Задужбина цара Лазара*); Градић (Е.
Сиглигети, *Циганин*); Јован (Е. Тот, С. Дескашев, *Сеоска лола*); Петар
(Ј. С. Поповић, *Кир Јања*); Иван Бег Црнојевић (Н. Петровић, *Балканска
царица*); Владика Данило (М. Ђорђевић Призренац, *Слободарка*); Краљевић
Марко (Ј. Ђорђевић, Т. Хаџић, *Сабља Краљевића Марка*); Андрија (Ј.
Веселиновић, Д. Брзак, *Ђидо*); Мата пропалица (И. Округић Сремац,
*Шокица*); Илија Ликовић (Л. Костић, *Максим Црнојевић*); Цар Душан (Ђ.
Малетић, *Апотеоза*) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, *Историја српског позоришта од средњег века
до модерног доба (драма и опера*), Бг 1979.

Б. Нишкановић