# ДУШАНОВАЦ

**ДУШАНОВАЦ**, село у источној Србији, у Крајини, у општини Неготин, изграђено у долини Дупљанске реке (слив Дунава), око 8 км северно од општинског средишта и 2 км западно од магистралног пута Неготин--Кладово. Насеље је компактно, постављено је дуж долине, а већи део је на њеној левој, присојној страни. Оно је на висинама 70--120 м. Улице су распоређене мрежасто. Село се помиње од 1736, када је имало 70 кућа. Величина популације **Д.** до пред крај XX в. је осцилирала на нивоу од око 2.500 чланова. Нагла депопулација наступила је од 1981. и 2011. било је 782 становника, од којих су 58,7% били Срби, а 21% Власи. Пољопривредом се бавило 32,4% економски активног становништва. У селу се налазе православна црква, осморазредна основна школа, месна канцеларија и амбуланта.

Драгутин Тошић

**Црква Успења Пресвете Богородице.** По традицији, садашње село **Д.** било је на месту званом Ровине, око цркве и манастира Душица. По забележном предању, изградња цркве приписивала се цару Душану и носила је име његовог брата Душице. Такође, постоји и предање по којем је у њој сахрањен Марко Краљевић који је погинуо у боју на Ровинама. У **Д.** је постојала стара црква срушена 1904. Садашњи храм је, према запису на плочи у храму, посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је између 1907. и 1908, за време Краља Петра I и епископа Мелентија. Црква је подигнута на основу плана грађевине који је предложио Духовни суд Тимочке епархије а одобрило га Министарство грађевина. Припада типу једнобродних цркава са припратом, наосом и полигоналном апсидом. Засведена је полуобличастим сводовима, грађена опеком и омалтерисана у жуто. Иконостас цркве представља тип високе трозонске олтарске преграде и дело је непознатног аутора. Зидно сликарство храма сведено је на осликавање свода наоса, где су приказани Бог Отац и четворица јеванђелиста. Аутор и време настанка живописа нису познати. У ризници цркве чува се више икона из старог храма, радови неког влашког зографа. У порти цркве, са југозападне стране, подигнут је звоник који има приземни доњи део зидан од камена, са просторијом, и горњу дрвену конструкцију. У порти цркве налазе се и камени споменици из 1831. и 1844.

Милица Рожман

ЛИТЕРАТУРА: *Споменица Тимочке епархије 1834--1934*, Ср. Карловци 1934; *Географска енциклопедија насеља Србије*, III, Бг 2001; С. Вељковић, ,,Црква Успења Пресвете Богородице", у: *Сакрална топографија Неготинске Крајине*, Неготин 2012.

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)