# ДУРКОВИЋ ЈАКШИЋ, Љубомир

**![001_SE_V_Ljubomir-Durkovic-Jaksic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-ljubomir-durkovic-jaksic.jpg)ДУРКОВИЋ ЈАКШИЋ, Љубомир**, библиотекар, историчар, универзитетски професор (Врела код Жабљака, 12. XII 1907 -- Београд, 16. III 1997). Богословију завршио на Цетињу 1930, када се уписао на Богословски факултет у Београду. Од 1932. наставио је студије на Православном богословском факултету у Варшави и стекао степен магистра богословља. Упоредо је студирао и на Хуманистичком и Правном факултету у Варшави. На Хуманистичком факултету 1937. одбраниo докторску дисертацију *Petar II Petrović Njegoš (1813--1851)* (Warszawa 1938), а 1938. завршио и Правни факултет и стекао звање магистра права. Од 1934. радио је као лектор српског језика на варшавском Источном институту, а 1939. био је предавач за канонско православно право. Од 1937. до 1939. био је заменик дописника за штампу у Посланству Југославије у Варшави. Био је на специјализацији на Универзитету у Атини 1939, а бавио се и научно-истраживачким радом у архивима и библиотекама у Бугарској и Румунији. Исте године изабран је за доцента на Православном богословском факултету у Варшави. Почетком II светског рата добровољно је ступио у пољску војску. Марта 1940. вратио се у Београд и добио место у кабинету патријарха СПЦ Гаврила (Дожића). Године 1945. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Ср. Карловцима, али се после неколико месеци вратио у Београд и радио на сређивању Патријаршијске библиотеке. Тада је Библиотеци Патријаршије у Београду прикључена сремскокарловачка библиотека враћена из Загреба 1946, са циљем да се обнови првобитно уређење Патријаршијске библиотеке и да се установи које су књиге нестале током варварске конфискације Библиотеке из Ср. Карловаца у Загреб 1941. Извештај о том раду поднео је октобра 1947. На Православном богословском факултету за доцента Српске цркве изабран је децембра 1945, а за ванредног професора децембра 1951. Октобра 1954. прешао је у Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић", где је радио као библиотекар, научни сарадник (од 1955) и научни саветник (од 1959. до пензионисања 1977). У Библиотеци је водио Одељење фондова циркулације и информације, а потом Трезор. Спољни сарадник Историјског института САН у Београду постао је 1947, a редовни члан Историјског института Црне Горе на Цетињу био је од 1950. У средњој библиотекарској школи у Београду предавао је основе науке о књизи и историју књижарства (1963--1972), а радио је и у Комисији за полагање стручних испита у звања књижничара и библиотекара. Био је члан Друштва библиотекара Србије од оснивања, Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, Удружења фолклориста Србије и стални члан-сарадник Матице српске. Био је један од носилаца научно-истраживачког пројекта Матице српске *Израда библиографија* и члан уредништва књига у едицији *Библиографије* (Матица српска, Рукописно одељење). Објавио је велик број научних радова и књига посвећених историји Срба, Петру II Петровићу Његошу, Српској православној цркви, историји српских библиотека и српских књига, историји југословенског књижарства, југословенско-пољским културним односима и др. Посебно се истичу *Библиографија о Његошу* (Бг 1951), *Историја српских библиотека: (1801--1850)* (Бг 1963), *Југословенско-пољска сарадња: 1772--1840* (Н. Сад 1971), и О. Поповић, *Универзитетска библиотека „Светозар Марковић"*, 1, *Од зачетка до отварања 1926*, (Бг 1977), *Југословенско књижарство: 1918--1941* (Бг 1979), *Култ словенских апостола Ћирила и Методија код Срба* (Бг 1986), *Књига о Глигорију Возаровићу* (Бг 1995), *Библиотека града Београда: 1928--1945* (Бг 1995), *Основи науке о књизи* (Бг 1996). За свој научни рад од државе Пољске добио је Орден препорода Пољске (1972), а од Пољске православне цркве Орден Св. Марије Магдалене II степена (1978). Универзитет у Познању изабрао га је за свог почасног доктора наука (1977), а Српска православна црква одликовала га је Орденом Св. Саве I степена (1988). Добитник је Октобарске награде Београда (1974).

ДЕЛА: *Бранислав: први југословенски илегални лист: 1844--1845*, Бг 1968; „О пропасти Народне библиотеке у Београду 1941. и судбини њених реткости", *АПр*, 1984--1985, 6--7; „Прилог историји страдања Патријаршијске библиотеке", *Гласник СПЦ*, 1986, 67, 10.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радевић, „Др Љубомир Дурковић-Јакшић: научни саветник Университетске библиотеке 'Светозар Марковић' ", *Библиотекар*, 1969, 21, 2; М. Станић, „Библиографија Љубомира Дурковића-Јакшића: (поводом шездесетогодишњице научног рада)", *АПр*, 1994, 16; А. Младеновић, „Проф. др Љубомир Дурковић-Јакшић: 1907--1997", *АПр*, 1997, 19.

Душица Грбић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)