# ДУРАТИВНОСТ

**ДУРАТИВНОСТ** (лат. *durare*: трајати), као једна од супкатегорија
комплексне категорије аспектуалности, означава временски неограничено
вршење глаголске радње у континуитету, без експлицитног указивања на
достизање њене унутрашње апстрактне границе; односно, непрекидно трајање
радње без изражавања стадија (почетне, средишње или завршне тачке)
њенога тока у интервалу између двају рубних догађаја. Може се изражавати
лексичким средствима „унутарње" **д.** („унутарњег времена" радње) --
дуративним глаголима несвршенога вида (НСВ), како
перманентно-еволутивним (нпр. *трајати*, *расти*, *тећи*, *читати*,
*писати*, *орати*, *говорити*, *ходати*) тако и перманентно-статичким
(нпр. *гледати*, *чекати*, *седети*, *лежати*, *спавати* итд.). Обележје
„унутарње" **д.** имају и поједини начини глаголске радње свршенога вида
(СВ), пре свега пердуративни (*проборавити*), делимитативни
(*поживети*), сативни (*најести се*). **Д.** се може изражавати и
различитим контекстуалним (аспектуалним) показатељима „спољашње" **д.**
-- квантитативним адвербијалима маркиране **д.** који нису део семантике
изворних дуративних глагола-предиката НСВ (*Читаву ноћ је спавао*),
адвербијалима са недуративним глаголима-предикатима СВ у виду
„затворене" (резултативне) **д.** везане за рок реализације радње
(*Узорао је њиву за два сата*) или пак за рок очувања резултата
(*Заћутао је на два дана*), те аспектуално-таксисним конструкцијама у
којима уз дуративне глаголе (НСВ) и темпоралне адвербијале учествују и
глаголи СВ (*Чекаћемо /дотле/ док нам не досади*).

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Грубор, *Аспектна значења*, Зг 1953; А. В. Бондарко
(прир.), *Теория функциональной грамматики: Введение. Аспектуальность.
Временная локализованность. Таксис*, Ленинград 1987.

Д. Војводић