# ДУПЉАРИ

**ДУПЉАРИ**, углавном морске животиње, са познатих око 9.000 врста, које
су назив добиле по поседовању цревне дупље која служи за транспорт и
варење хране. Њихова јединствена особина су жарне ћелије распоређене на
тентакулама или ручицама око усног отвора. У **д.** убрајамо морске
сасе, хидре, корале, медузе. Већином насељавају плитке воде. **Д.** су
двослојне животиње и то објашњава једноставност њихове грађе. У животном
циклусу један број **д.** има смену форми полипа и медузе. Развијају се
преко трепљасте и покретне ларве плануле. Фауна Србије је, разумљиво,
сиромашна врстама **д**. Познато је присуство две врсте, и то
слатководне хидре, *Hydra vulgaris* и слатководне медузе, *Craspedacusta
sowerbyi*. Слатководне хидре живе у различитим типовима станишта, од
бара до језера, честе су и у споротекућим и брзим водотоковима, а
нарочито су заступљене у воденој вегетацији. Тело хидри је цилиндрично и
ретко када дуже од 20 мм. Често су прозрачне и тешко уочљиве у води.
Хране се другим воденим животињицама. Слатководна медуза је
распрострањена широм света, а њено порекло је Кина. У европским водама
се јавља од краја XIX в. У Србији насељава углавном стајаће воде, као
што су баре, језера, резервоари са водом, а повремено се може наћи и у
текућим водама. Јавља се у форми полипа када је тешко уочљива и величине
неколико милиметара, а у форми медузе када температура воде током летњих
месеци пређе 25 °C. Медузе су величине 20--30 мм, обично прозрачне, и
могу се јавити у великој бројности што може да узнемири локално
становништво и купаче. Слатководна медуза може да парализује рачиће
којима се најчешће храни, али нема капацитет да на било који начин
оштети људску кожу.

ЛИТЕРАТУРА: А. Остојић, *Фауна слатководних бескичмењака са илустрованим
кључевима за идентификацију*, Краг.--Бг 2013.

Ж. Томановић