# ДУНИТ

**ДУНИТ**, дубинска стена из групе перидотита, која може бити и
магматског и метаморфног порекла. Назив је изведен према офиолитима са
планине Дун на Новом Зеланду. Изграђена је преко 90% од оливина који је
у већој или мањој мери серпентинисан, а споредни састојци су спинел
(хромит, пикотит), магнетит и платински минерали. Присуством базичног
плагиокласа **д.** гради прелазе ка оливинском габру (троктолиту), а с
порастом садржаја клинопироксена ка верлитима. У зависности од споредног
минерала, постоје илменитски--, магнетитски--, хромитски-- и енстатитски
варијетети **д**. Магматски **д.** настају процесима акумулације
кристала оливина у базичној или ултрабазичној магми; такви **д.**
учествују у грађи океанске коре и стога представљају честе литологије у
офиолитима, док се велике масе ових стена срећу у кумулатним зонама
континенталних базичних интрузија. Магматски **д.** показују
хипидиоморфно-зрнасту структуру и масивну, хомогену и тракасту текстуру.
**Д.** метаморфног порекла представљају стене горњег омотача где настају
на рачун перидотита, најчешће услед реакције харцбургита и лерзолита с
базичним растопима који пролазе кроз омотач или услед вишеструке
екстракције растопа из перидотита, где **д.** остају као крајњи
ултрарефракторни резидуум. Ови **д.** су протогрануларне,
порфирокластичне или еквигрануларне структуре. Код нас је појава **д.**
и троктолита кумулатног порекла констатована у неким офиолитским
комплексима, нпр. код Прибоја, у долини Ибра, на Косову и другим
местима, док се **д.** из горњег омотача налазе као нодуле у палеогним
алкалним базалтима код Сокобање и Горњег Стрижевца. **Д.**, обично у
извесној мери серпентинисан, користи се као архитектонски и украсни
камен.

ЛИТЕРАТУРА: R. W. Le Maitre, A. Streckeisen, B. Zanettin и др., *Igneous
rocks*: *A* *classification and Glossary of Terms*, Cambridge 2002; M.
G. Best, *Igneous and Metamorphic Petrology*, Oxford 2003.

В. Цветковић