# ДУНДИЋ, Томо Алекса

**ДУНДИЋ, Томо Алекса**, учесник револуције и грађанског рата у Русији
(Грабовац код Имотског, 13. IV 1896 / 12. VIII 1897 -- Ровно, Украјина,
8. VII 1920). Као дванаестогодишњак отишао је код рођака у Јужну
Америку, радећи четири године као гонич стоке у Аргентини и Бразилу.
Вративши се у завичај, након избијања I светског рата мобилисан је у
аустроугарску војску која се борила на Источном фронту. У мају 1916. код
Луцка су га заробиле руске јединице, да би се потом као добровољац
прикључио Првој дивизији Српског добровољачког корпуса смештеног у
Русији. Приступивши средином 1917. Црвеној гарди, почетком наредне
године командовао је партизанским одредом који се борио у области
Бахмута (Артјомовск). Крајем августа 1918. ступио је у Интернационални
батаљон Црвене армије и потом учествовао у одбрани Царицина (данас
Волгоград). Борбу је наставио у коњичком корпусу Донске кавкаске
дивизије под командом Семјона Буђонија. У септембру 1919. именован је за
команданта оклопног воза „Буђони", потом за помоћника команданта
коњичког пука, те команданта при штабу Прве коњичке дивизије С.
Буђонија. Учествовао је у биткама код Харкова, Царицина, Вороњежа,
Ростова и на северном Кавказу, у којима је више пута био рањаван. За
исказану храброст одликован је армијским Орденом Црвене заставе (1920).
У јуну 1920. именован је за помоћника командира 36. пука VI коњичке
дивизије, а погинуо је у борбама код Ровна. Као једна од епских фигура
руске револуције и грађанског рата, још за живота био је овенчан славом
неустрашивог борца и хероја. По окончању рата, његово име уписано је на
зид Кремља у Москви заједно са другим херојима револуције, док му је у
Ровну подигнут споменик. У режији Леонида Лукова 1958. снимљен је играни
филм *Алекса Дундић* (рус. *Олеко Дундич*), у заједничкој
совјетско-југословенској продукцији. Упркос томе, биографија „црвеног
Дундића" дуго је представљала енигму за истраживаче. Иако му је право
име било Томо, у југословенској историографији усталило се име Алекса
док је у совјетској литератури познат као Иван и Олеко.

ЛИТЕРАТУРА: В. Зелењин, *Југословени под заставом Октобра*, Бг 1967; И.
Д. Очак, *Југословени у Октобру*, Бг 1967; В. В. Зелењин, M. M.
Сумарокова, „Легенда и стварност: чињенице из биографије Црвеног
Дундића", *Прилози за историју социјализма*, 1968, 5; Н. Б. Поповић,
„Порекло Алексе Дундића", *Прилози за историју социјализма*, 1969, 6; П.
Дамјановић и др. (ур.), *Учешће југословенских радних људи у Октобарској
револуцији и грађанском рату у СССР*, Бг 1979.

М. Антоловић