# ДУКАТ

**[![001_SE_V_DUKAT_karta.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-dukat-karta.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/001-se-v-dukat-karta.jpg)ДУКАТ**, планина на југоисточној периферији Србије, око 10 км југозападно од Босилеграда. Она је развође између слива Струме на истоку (егејски речни слив) и слива Пчиње на западу (црноморски слив). На југу и истоку ограничена је долином чији се јединствени ток на југу зове Караманичка, односно Голема река, а на истоку Бистарска, односно Бранковачка река (по селима крај којих пролази). Долина њене леве притоке Љубатске реке чини северну границу планине. На северозападу **Д.** се протеже до долине Лавранске реке притоке Љубатске реке. Сви токови су у сливу Струме. Југозападну границу чини Пролесјачка река из слива реке Пчиње. Планински масив има облик пљоснатог била које се протеже начелним правцем север--југ, на дужини од око 20 км, висине око 1.400 м, са којег се уздижу усамљени врхови. Највиши је Црноок са 1.881 м н.в., који је издвојена планинска целина источно од главног планинског венца. Средишњи део и највећи део планинског масива је од камбријумских лискунских парастена Јарешничке серије. У њима су у виду дужих или краћих прослојака кварцити, амфиболитски метаморфити, млађе палеозојске хибридне стене плагиогранитског и гранитског састава и мусковитски ортогнајсеви, кредни порфироидни гранити Црноока и неогени кварцити. На најзападнијим и најисточнијим деловима **Д.** су стене одовицијума, међу којима доминирају серицит-графитски и серицит-хлоритски шкриљци, али и нешто млађи, такође палеозојски гранитоиди. **Д.** је компактни планински масив јер су раседне зоне на његовом крајњем западу, док је на југу и североистоку мало раседа. На планини су утврђени савремени периглацијални облици. Постоје појаве мразно-солифлукционог цепања педолошког покривача са појавама мразног сортирања дробине (травни прстенови), облици мразно-денудационих ожиљака, поља падинских дробина и блокова (падински куруми), клизећи блокови, облици торова и нивационих улока. Планина је дисецирана густом мрежом потока који су усекли дубоке долине. На **Д.** су мале површине са стенском основом. Највећи део је покривен педолошким слојем планинских ранкера променљиве дебљине са скелетом или без њега и високопланинским травама. Читава планина је под пространим жутим ливадама и буковим и четинарским шумама. Планинско било и југоисточни делови планине су с оскудном вегетацијом. На планини је 12 малих села (Дукат, Црна Река, Црвени Град, Црноштица, Паралово, Буцељево, Доганица, Незарица, Караманица, Јарешник, Горње Тламино и Зли Дол), а на њеном подножју 8 (Радовница, Пролесје, Бистар, Рикачево, Бранковци, Радичевци, Доња и Горња Љубата) као и општинско средиште Босилеград. У селима су куће распоређене дисперзивно и по малим заселцима до висина од 1.500 м. Планина је саобраћајно изолована и путеви са путним подлогама су на њеној периферији.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Simić, V. Ćebić, „The Crnook granitoides 1", *Радови Геоинститута*, 2002, 37; Група аутора, „Velika grmuša Sylvia hortensis -- nova gnezdarica Srbije", *Journal of the Bird Protection and Study Society of Vojvodina*, 2008, 17; D. Nešić, S. Belij, B. Milovanović, „Periglacial relief of Crnook (Southeast Serbia)", *ГСГД*, 2012, 92; D. Sadiković, M. Kuštera, „Fungal conservation: Protected species of fungi in South Serbia region", *Biologica Nyssana*, 2013, 4, 1--2.

Тамара Лукић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)