# ДУКА СЕНКОВИЋ

**ДУКА СЕНКОВИЋ** (Шетковић, Станковић), типско име грешника у балади о
самртној исповести или у епским приповедним песмама о грешнику који
девет година смртно болује због огрешења о крсно име или свету литургију
и мајку, због обљубе крсне или венчане куме, због куђења девојке или
због уништавања усева и стоке. Иако се жив распада и налази се у стању
блиском смрти, он не може да испусти душу док не исповеди своје грехове,
а када умре, ни земља ни вода не примају његово тело, па се оно спаљује,
баца или сахрањује заједно са псом (ЕР, 190; Вук VI, 3, 1899; *Босанска
вила*, I, 351; III, 154; MХ I, 39; MХ V, 148; Миладиновци, 55; И. С.
Ястребовъ, *Обычаи и пэсни турецкихъ Сербовъ (въ Призрэнэ, Ипекэ, Моравэ
и Дибрэ)*. *Изъ путевыхъ записокъ*, СПб 1886, 66--67). Дука или Лука
Сенковић је и име љубавника жене Марка Краљевића (ЕР, 151; Вук VI, 25,
MХ II, 27). Песме о **Д. С.** распрострањене су на целом јужнословенском
простору.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Милошевић Ђорђевић, *Заједничка тематско-сижејна основа
српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције*, Бг
1971; В. Латковић, *Народна књижевност*, I, Бг 1975; Р. Пешић, Н.
Милошевић Ђорђевић, *Дука Сенковић*, Бг 1984; Л. Делић, „Песме с темом
исповести великог грешника у Богишићевом зборнику. Прилог проучавању
жанровског синкретизма и 'композиционих схема'", у: С. Самарџија (ур.),
*Ликови усмене књижевности*, Бг 2010; М. Детелић, Л. Делић, „'Проклет
био на оба свијета': функционално и семантичко раслојавање клетви у
усменој епици", *ЗМСКЈ*, 2013, 61, 3.

Љ. Пешикан Љуштановић