# ДУЈИЋ, Александар

**ДУЈИЋ, Александар**, лекар, патофизиолог, санитетски пуковник (Кула,
18. IX 1932). Дипломирао 1959. на Медицинском факултету у Београду.
Радио у Гарнизоној амбуланти Војно-санитетског центра у Београду
1961--1965, специјализирао патофизиологију на Институту за
патофизиологију ВМА из домена трансплантационе имунологије (1968). У
оквиру специјализације провео једну годину на Институту за
микробиологију код проф. Б. Јанковића, где је урадио експериментални део
специјалистичког рада. Усавршавао се у Институту *HEYM* болнице „Saint
Louis" у Паризу, код проф. Жана Досеа, на типизацији ХЛА система (1970);
у Њујорку на Клиници за нефрологију Медицинског центра „Downstate", у
одељењу за трансплантациону имунологију код проф. Самуела Кунца; на
Клиници за нефрологију у болници „Necker" у Паризу, на Одељењу за
имунологију трансплантације, код проф. Жан Франсоа Бака (1977--1978); у
болници „Saint Mary" у Лондону, код професора Ентонија Пинчинга, на
оделењу за имунологију и проблеме сиде (1985. и 1987) и на Институту
„Алфред Фурније" у Паризу, на курсу франкофонских земаља о сиди и другим
полно преносивим болестима, као стипендиста француске владе (1991).
Формирао (1969) и руководио Лабораторијом за имунологију у Институту за
патофизиологију ВМА. Постављен за начелника Одељења за примењену
физиологију и имунологију Института за експерименталну медицину ВМА
1971. и начелника Института за медицинска истраживања ВМА, од 1981. до
престанка активне војне службе 1997, који је дочекао са чином пуковника.
У оквиру уже области којом се бавио, увео 1982. семинар Основи
молекуларне биологије и имунологије, обавезан за специјализанте и
магистранте на ВМА којим је руководио до 1997. Предавач и члан Катедре
за постдипломско усавршавање у Центру за мултидисциплинарне студије БУ и
Мед. ф. у Београду, Нишу и Новом Саду. Председник Комисије за
трансплантацију органа ЈНА, председник Комитета за трансплантацију
Србије (1974--1978), председник Савезног Комитета за трансплантацију
(1991--1997), члан савезне Комисије за борбу против сиде (1991--2002),
члан савезне Комисије за лекове (1992--1997). Руководио пројектима
Санитетске управе о трансплантацији и имунолошким механизмима код
повреда. Оснивач ЈАЗАС (Југословенска заједница за борбу против сиде).
Објављивао радова из области Имунологије, као и 11 прилога у књигама и
уџбеницима. Од 1995. члан Конзилијарног тима за трансплантацију јетре и
срца на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње".

ДЕЛА: коаутор, „Prolongation of murine skin grafts by FTS and its
synthetic analogues", *Clinical and Experimental Immunology*, 1981, 45,
2; „Immunohistochemical characterization of rat thymic non-lymphoid
cells. I. Epithelial and mesenchymal components defined by monoclonal
antibodies", *Immunology*, 1988, 65, 2; „Prevalence of G-to-T
transversions among K-ras oncogene mutations in human colorectal tumors
in Yugoslavia", *International Journal of Cancer*, 1993, 8, 54, 2.

ИЗВОР: Лична архива.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух