# ДУБРОВНИК

**ДУБРОВНИК**, „цвиет народног књижества", алманах који су у Дубровнику
1849. покренули предводници покрета Срба католика -- Матија Бан и Медо
Пуцић, те Иван Аугуст Казначић. Штампан је на латиници у три годишта:
1849, у Дубровнику, у штампарији Антуна Мартекинија, а затим, због
несугласица са дубровачким штампаром, у Загребу 1851. и 1852. Смисао
алманаха изнео је један од уредника, Матија Бан („Увод", у другом
годишту) рекавши да је неопходно „да се од пропасти сачувају средством
печатње песнички саставци старих Дубровчана", а да се савременим младим
писцима отвори поље деловања „кроз које би се народност славјанска у
овим странама коначно утврдила". Ова намера је потврђена и устројством
алманаха који је подељен у две рубрике, „Старо књижевство" и „Ново
књижевство". Сем што су објављивани литерарни прилози из старе
дубровачке књижевности (поезија највећег дубровачког барокног песника
Џива Бунића), значајно је да је алманах својим савременим прилозима био
и остао сведок времена. Тако је адвокат и песник Антун Казначић,
дубровачки илирац, својим *Вијенцем народне славе*, који се састојао од
пет песама појединачно посвећених патријарху Јосифу Рајачићу, бану
Јосипу Јелачићу, Божидару Петрановићу и Људевиту Гају, са средишњом
песмом спеваном поводом издања Гундулићевог *Османа*, сликовито указао
на дубровачко схватање овог културно-националног покрета. Алманах **Д.**
сматра се у српској, али и у хрватској књижевној историографији (Стјепан
Ћосић), првим оглашавањем интелектуалног покрета Срба католика у
Дубровнику.

ЛИТЕРАТУРА: И. Перић, *Дубровачка периодика (1848--1918)*, Дубр. 1980;
С. Ћосић, *Дубровник након пада Републике (1808--1848)*, Дубр. 1999; И.
Арсић, *Дубровачки штампари и издавачи XIX века и њихова издања*, Бл--Бг
2005; К. Бакија, *Књига о „Дубровнику" 1849--1852*, Зг 2005.

И. Арсић