# ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

**ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА**, државно предузеће основано 1831. у Београду. Нова зграда, коју је добило 1940, представља један од најрепрезентативнијих примера српске модерне и индустријске архитектуре, а изведена је према пројекту архитекте Драгише Брашована (конкурс је расписан 1933, а изградња је обављена 1936--1940). Од 1992. има статус споменикa културе.

![001_SE_V_Zgrada-Drzavne-stamparije-Kraljevine-Jugoslavije.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-zgrada-drzavne-stamparije-kraljevine-jugoslavije.jpg)

Србија је Хатишерифом 1830. добила привилегију да може установити штампарију и кнез Милош Обреновић је 1831. у Београду основао Књажеску печатњу. У Крагујевцу је била 1833--1835, потом је враћена у Београд, у Ичкову кућу. За потребе **Д. ш.** 1847. откупљена је Штајнлехнерова кућа у Поп Лукиној улици 14, која је временом проширена и данас позната као cтара зграда **Д. ш**. Због предвиђеног пресецања улице ка Земунском мосту краља Александра и рушења зграде **Д. ш.**, Министарство просвете је 1933. организовало јавни општејугословенски конкурс за идејно решење нове зграде **Д. ш.** Краљевине Југославије. Изабрано је имање Задужбине Влајка Каленића, преко пута пијаце Каленића гумно, оивичено Његошевом и Улицом престолонаследника Петра (данас Максима Горког). Прву награду освојио је Драгишa Брашован из Београда. Због експропријације дела парцеле 1933. локација је промењена. Откупљен је плац браће Гођевац у индустријској зони Савске падине, на углу Булевара војводе Мишића 17 и Гођевчеве улице (данас Јована Ристића), па је Брашован извођачки пројекат прилагодио новој локацији. Грађевински радови су у јуну 1936. уступљени предузећу Јошаница а. д. из Београда. Освећење темеља уприличено је 27. XI 1937, а радови су завршени 1940. Oснова **Д. ш.** је у облику ћириличног слова П, са главним трактом оријентисаним ка Булевару војводе Мишића и два бочна крила под правим углом. Индустријска зграда висока девет спратова изведена је по принципима функционализма: форма следи унутрашњу функцију, тј. распоред процеса производње огледа се у тектоници објекта. Приметан је утицај зграде Баухаус у Десауу (1925--1926) Валтера Гропијуса и чешког функционализма, нарочито Прашког сајма (1924--1928) Олџиха Тила и Јозефа Фухса. Брашован је обликовао асиметричну композицију, истичући засебне елементе као хексаедре различитих величина. Затим је те волумене спајао наглашавајући хоризонталне и вертикалне равни различитим третирањем стаклених површина. Централни део са хоризонталним тракама прозора пропуштао је светлост у срце производне линије са штампарским машинама. Илузија прозрачне стаклене опне последица је једнаког третмана хоризонталних и вертикалних подела фасадног платна. Хоризонталне тензије је суперпонирао кулом, са акцентом на застакљеном полуцилиндричном степеништу. Грађевинске технике биле су иновативне: зграда је почивала на масивној армирано-бетонској плочи и имала армирано-бетонски скелетни систем конструкције. Ради уштеде, бетонски зидови замењени су зидом од опеке, а метални прозори дрвенима. Иако је зграда претрпела оштећења током II светског рата, **Д. ш.** је прорадила 1944, да би 1946. добила име Југоштампа. Године 1955. Југославија, Омладина, Рад и Југоштампа спојени су у Београдски графички завод (БГЗ), од 1970. Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ). БИГЗ је био највеће штампарско предузеће у Југославији. Током 90-их, попут многих државних гиганата, препуштен је немару. Негирајући историјски и културни значај институције **Д. ш.**, зграда је 2007. приватизована, па се данас простор издаје у закуп.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Пијуковић, „Сто двадесет и пет година од оснивања Државне штампарије у Београду", *ГМГБ*, 1957, 4; А. Илијевски, „Државна штампарија архитекте Драгише Брашована: значај архивских и хемеротечких извора за афирмацију и очување индустријског наслеђа", у: *Индустријско наслеђе: проблеми и могућности интегративне заштите, презентације и ревитализације*, Бг 2012; „Form and Function: Architectural Design Competition for the State Printing House of the Kingdom of Yugoslavia", *ЗМСЛУ*, 2014, 42.

Александра Илијевски

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)