# ДРВЉАНИК

**ДРВЉАНИК**, место у сеоским срединама где се цепају и чувају дрва за
огрев, смештено обично иза куће, у економском делу дворишта. **Д.** је и
пањ на којем се цепају дрва, а у традиционалној култури српског сеоског
становништва имао је посебно амбивалентно значење у веровањима и
обичајима. **Д.** се сматрао нарочитим сакралним простором омеђеним
граничним временом. Дневно време је било повезано са душама предака док
је ноћ припадала злим демонима и дејству злих сила. На **д.** се обављао
обред братимљења, лечења бајањем и купање болесника. Са **д.** су се
узимали иверци за бајање. Веровало се да девојке могу уснити будућег
изабраника за брак када у ноћи уочи Св. Андреја Првозваног (30. XI/ 13.
XII) или Богојављења изађу на **д.** и обаве одређене магијске радње. На
**д.** девојке су плеле свадбене венце уз песму. У неким крајевима кум
је скидао младој венчано оглавље и стављао на главу црвену капицу --
кајицу, као знак удате жене. Трудна жена није смела да иде на **д.**
Веровало се да ће уколико пређе преко пања **д.**, родити дете са зечјом
усном. Након купања покојника, воду су просипали на **д.** У време
годишњих обичаја, нпр. на дан Св. Андреја Првозваног, домаћица је
остављала куване клипове кукуруза „мечки" или „тети", некадашњем житном
демону, у својству жртве. На Бадње вече се на **д.** остављала секира са
коцком шећера како се воловима у јарму не би гулили вратови у току
годишњих радова у пољу. На Бадњи дан су доносили гранчицу бадњака, којом
су увече, узевши је са **д.**, џарали ватру. Домаћин је у источној
Србији на **д.** позивао на вечеру Џермана, господара грома. На **д.**
су жртвовали петла како би се спречио помор стоке.

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, *Српски митолошки
речник*, Бг 1998; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), *Словенска
митологија*, Бг 2001; С. Зечевић, *Српска етномитологија*, Бг 2008.

В. Марјановић