# ДРУШТВО ЗА ЕКОНОМСКУ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

**ДРУШТВО ЗА ЕКОНОМСКУ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ**, удружење које је, по
угледу на немачко Друштво за социјалну политику, постојало са седиштем у
Београду од 1912. до 1931. Оснивање је обављено три године након
покушаја Велимира Бајкића, Kосте Јовановића, Ђорђа Ранојевића и В.
Милошевића да оснују слично удружење са истоветним узором. Задатак
**Д.** био је да јавности пружи релевантне информације и научна сазнања
из домена унутрашњег и спољног привредног живота, као и међународних
економских кретања. Попут свог немачког узора издавало је публикације о
пољопривреди и економској политици. Чланови **Д.** били су тада
истакнути економисти: Kоста Стојановић, K. Јовановић, Душан Пантић,
Никола Станаревић, В. Бајкић, Милан Тодоровић, Милорад Недељковић, Лазар
Марковић и др. Већини чланова професори су били Лудвиг Лујо Брентано и
Адолф Вагнер, оснивачи немачког друштва. Први заступник власништва за
**Д.** (председник) био је K. Стојановић. **Д.** је издавало часопис
*Економист* и специјалну економску библиотеку. *Економист*, орган
Друштва, излазио је у периоду 1912--1914. и 1924--1931, најпре двапут, а
касније једном месечно. Његов уредник био је прво Д. Пантић, потом М.
Тодоровић, док су га касније заједно уређивали Д. Пантић и Н.
Станаревић.

Рад **Д.** и излажење часописа прекинуо је I светски рат. До обнове рада
довеле су новонастале околности и потребе привредног живота 1924. У том
погледу важна су два момента. Прво, предратна Србија је била мала земља
чије су економске и друштвене прилике добро познавали школовани људи,
док је после рата настала Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца као
прилично велика држава (која је обухватила територије вековима у саставу
различитих земаља), те је било неопходно доћи до релевантних информација
о привредном животу на подручју новонастале државне целине. Друго,
предратна Kраљевина Србија имала је релативно избалансиран развој и за
главне привредне проблеме у домену економске политике постојала су
утврђена правила и принципи, које стручни људи нису доводили у питање,
те су несугласице у погледу детаља и начина примене економско-политичких
мера лако отклањане. У новој краљевини ситуација се знатно променила:
државно уређење и вођење економске политике је сложеније, постоје многа
неразрешена крупна стара и нова питања, стручњаци се фундаментално
размимоилазе у основним гледиштима решавања проблема. Стога су потребни
стручна дискусија, расправљање основних проблема и усаглашавање у
основним принципима, па тек потом може да следи примена
економско-политичких мера. *Економист* и рад Друштва тежили су томе да
се прилагоде уважавајући потребе тадашњег економског живота. То је био
период у којем се јављају све значајнији проблеми функционисања привреде
и друштва Југославије, све се више и теоријски расправљало о двема
значајним идеолошким крајностима (либерализму и социјализму), о
проблематици економске самодовољности и сличним питањима.

ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, *Економска мисао у Србији до Другог светског
рата*, Бг 1980; Л. Пејић, *Развој економске мисли у југословенским
земљама до Првог и у Југославији између два светска рата*, Бг 1986;
*Економска и пословна енциклопедија*, I, Бг 1994.

Г. Рикаловић; Д. Молнар