# ДРУШТВО ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ

**ДРУШТВО ЛЕКАРА ВОЈВОДИНЕ**, основано као Друштво лекара Баната, Бачке
и Барање у оквиру Српског лекарског друштва, на оснивачкој скупштини
новембра 1919. у Београду којом је председавао др Радивој Симоновић
(Сомбор). Тада је одређено да седиште Друштва буде у Новом Саду, а први
председник био је др Лазар Марковић. Следећа скупштина Друштва одржана
је у Великом Бечкереку (Зрењанину) септембра 1921, када је за
председника изабран др Јован Ненадовић. Чланови скупштине донели су
одлуку да се у Друштво могу примити колеге различитих националних мањина
ако су се определили за држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

После II светског рата у *Српском архиву* објављен је Правилник
подружница СЛД који је прецизирао услове за формирање подружница на
територији НР Србије. Оснивачка скупштина Подружнице СЛД за Војводину са
седиштем у Новом Саду одржана је септембра 1946, а уз присуство делегата
из целе Покрајине. За првог председника изабран је управник Главне
покрајинске болнице др Радивој Каленић. Изабрани су и потпредседник --
др Нестор Теодоровић и секретари др Миле Геретовић и др Ратко Замуровић.
Одлуком Министарства народног здравља и Повереништва за народно здравље
Покрајине од априла 1947, Подружница је добила службене просторије и
отпочела с радом. Поред Зрењанина, који је формирао подружницу још
априла 1946, основане су подружнице у Суботици, Сенти, Сремској
Митровици, Сомбору и Панчеву. На наредној скупштини септембра 1947.
донета је одлука о проширењу Управног одбора следећим члановима: др Бора
Дрндарски, др Алојз Ребец, др Никола Вујић, др Мара Огњановић и др
Александар Поповић. На тој скупштини се покреће иницијатива да се почне
са издавањем часописа за Војводину, а по угледу на *Српски архив* који
је издавало СЛД. Иницијатор је био шеф I хируршког одељења Главне
покрајинске болнице др Владимир Јаковљевић. Први број часописа
*Медицински преглед* изашао је јуна 1948. Поред издавачке делатности,
Управни одбор је радио на окупљању чланова путем стручних састанака.
Прва специјалистичка секција основана је 1952. као Секција за
радиологију и нуклеарну медицину. Затим су основане 1955. Фтизиолошка
секција; 1957. Педијатријска секција; 1961. Интернистичка секција,
Гинеколошко-акушерска секција, Хируршко-анестезиолошка секција,
Офталмолошка секција, Секција медицине рада; 1962. Стоматолошка секција,
Канцеролошка секција; 1964. Геријатријска секција; 1965. Секција
спортске медицине; 1966. Секција опште медицине, Секција саобраћајне
медицине и Секција за физикалну медицину и рехабилитацију итд. СЛД
(основано 1872) у свом програму од оснивања као основни задатак има
стручно усавршавање лекара, а та традиција се преноси и на **ДЛВ**.
Покрајински одбор СЛД је фебруара 1976. прерастао у Друштво лекара САП
Војводине. На скупштини је усвојен Статут у којем је назначено да је
**ДЛВ** саставни део СЛД. У том периоду на територији Војводине било је
15 подружница и 19 специјалистичких секција.

Након оснивања Медицинског факултета у Новом Сaду 1960. Друштво у целини
добија нове садржаје рада. Године 1990. Друштво се региструје као
Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва и под овим називом и
данас функционише. Иако су се називи Друштва мењали, степен широке
аутономије постоји до данашњих дана. Друштво функционише на делегатском
принципу, како у односу на подружнице у Војводини (19), тако и у односу
на СЛД. Циљ Друштва је континуирано стручно усавршавање својих чланова и
примена савремених научних достигнућа у свакодневној медицинској пракси.
Усавршавање се одвија кроз стручне састанке специјалистичких секција и
подружница где предавачи добијају уверења о одржаном предавању, а
слушаоци уверење у присуствовању на састанку.

ИЗВОР: https://dlv.org.rs/o-nama/istorijat/, приступљено 16.VII 2019.

С. Миловановић