# ДРУШТВО „КНЕГИЊА ЉУБИЦА"

**ДРУШТВО „КНЕГИЊА ЉУБИЦА"**, патриотско и хуманитарно женско удружење
које је јануара 1899. у Београду основала наставница и управитељица Више
женске школе Милева Милка Вуловић. Првобитан назив био је Одбор госпођа
„Књагиња Љубица", после 1908. промењен је у Одбор госпођа „Кнегиња
Љубица", а од 1932. у Друштво „Кнегиња Љубица". Основни задатак удружења
био је да путем добровољних прилога помаже српске цркве и школе у Старој
Србији и Македонији јер је само на тај начин помоћ могла да стигне и до
српског народа на територији Османског царства. У првој управи биле су
Дафина Протић, Милева Константиновић, Катарина Спасић, Јелена Стокић,
Даринка Лешјанин, Савка Панић и Даница Соларевић. Број пододбора широм
Србије био је променљив, али се углавном кретао око 30. Један од великих
добротвора друштва била је Савка Панић која је 1904--1921. била
председница. Милка Вуловић je изабрана за почасну председницу, а на челу
друштва опет је била 1921--1929. Последња председница била је Анастасија
Нака Спасић. Од 1911. друштво је установило продају Косовског божура на
Видовдан. За првих десет година постојања чланице су прикупиле преко
58.000 динара и послале преко 5.000 различитих црквених предмета, књига,
одеће. Од 1909. друштво почиње да издаје свој годишњи календар *Српска
црква* који је излазио до 1913. Управа је учествовала у оснивању Српског
народног женског савеза 1906, заједно са другим женских удружењима. Рад
друштва на територији Османског царства морао је да се одвија у
тајности, а чланице су, као жене, имале могућност да прођу том
територијом без већих проблема. За пренос ствари, новца и другог
материјала старали су се поверљиви људи, који су чинили мрежу
повереника. Живу преписку чланице су водиле и са српским митрополитима,
владикама, свештеницима, учитељима, четницима, уз знање и подршку српске
владе. После завршених болничких курсева укључивале су се и у рад војних
и цивилних болница. Подигле су две задужбине. Прва је спомен-црква у
Штимљу на Косову из 1913, посвећена палим војницима -- осветницима
Косова, за коју је нацрте урадила Јелисавета Начић. Уз цркву је 1923.
отворен Дом милосрђа који је био подигнут за смештај, исхрану и
школовање сиромашне деце. Од 1925. у Дому је отворена и домаћичка школа
коју су заједнички финансирали друштво и Задужбина Николе Спасића. Друга
задужбина подигнута је у Делиграду као спомен-костурница српским
јунацима из Првог српског устанка, те српским и руским војницима палим у
српско-турским ратовима. Црква је завршена и освећена маја 1935. После
смрти Милке Вуловић друштво је основало фонд под њеним именом, с циљем
да се сваке године школује једно дете из Јужне Србије. Друштво је успело
да 1932. подигне свој Дом у Катанићевој улици у Београду, према
плановима инж. Александра Драгићевића. Године 1921. одликовано је
Oрденом Св. Саве III реда, а 1937. награђено из Фонда блаженопочившег
краља Александра I Ујединитеља. Немачке окупационе власти су 1942.
забраниле рад Друштву, као и свим осталим женским удружењима. После рата
Друштво није обновљено, а имовина је конфискована.

ИЗВОРИ: Историјски архив Београда; *Српска црква, календар*, Бг,
1909--1913.

ЛИТЕРАТУРА: „Четрдесетогодишњица рада друштва 'Кнегиња Љубица', *Гласник
Југословенског женског савеза*, 1939, 5; Ј. Милановић, „Хуманитарни рад
и задужбине Одбора госпођа Кнегиња Љубица", *Лесковачки зборник*, 2015,
55; „Одбор госпођа Кнегиња Љубица", *Историја 20. века*, 2015, 1;
„Делиградска задужбина Одбора госпођа Кнегиња Љубица", у: *Алексинац и
околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516--2016*,
Алексинац 2016.

Ј. Милановић