ДРОПЉА

ДРОПЉА, свака птица породице Otididae (ред Gruiformes). Д. је крупна или врло крупна птица сувих отворених предела, снажне грађе, јаких ногу за трчање, али су јој и крила дуга и широка, тако да добро лети. Кљун је јак, средње дужине, перје леђа је пиргасто жућкастосмеђе, а с доње стране светло. Мужјак је знатно крупнији од женке и има украсно перје на глави и врату које нарочито долази до изражаја током свадбеног шепурења. Храни се лишћем, изданцима, семењем, плодовима, ситним кичмењацима и бескичмењацима које све лови, брсти, бере или скупља на тлу. Живе у јатима, у полигинији. На посебним местима („шепурилиштима") мужјаци изводе спектакуларне сложене свадбене ритуале при којима потпуно мењају свој облик и изглед надимајући ваздушне кесе на врату и грудима и прераспоређујући положај жуто-црно-белог перја свих делова тела. Женка полаже 1--5 тамних, музгавих јаја у удубљење на земљи и сама на њима лежи. Јаја и младунци су на тлу веома изложени опасностима од грабљиваца. У Србији су доскора живеле две врсте д., обе строго заштићене.

Велика д. (Otis tarda) је врло крупна птица чији мужјаци достижу тежину од преко 20 кг (у просеку око 13,5 кг) и спадају међу најтеже данас живуће летачице. Дужина им је до 115 цм, а распон крила достиже 2,7 м. Женке су знатно ситније. У марту полажу 1--3 јајета у близини шепурилишта и леже на њима 3--4 недеље. Младунци одмах напуштају гнездо, али почињу да лете тек са три месеца, а још најмање годину дана се не удаљавају од мајке. Мужјаци почињу да се паре тек у узрасту од 5 или 6 година. Женке се први пут паре са 2 или 3 године. Зиму проводи не напуштајући шире подручје гнежђења. У Србији се до почетка ХХ в. гнездила на више места у Војводини и Неготинској Крајини, а онда је нагло почела да нестаје услед промена у пољопривредној пракси. Сада је критично угрожена, а укупна популација јој је сведена на једва петнаестак одраслих птица ниског репродуктивног успеха, на малој површини пашњака и ораница у оквиру резервата „Пашњаци велике д." на крајњем североистоку Баната. Преостале велике д. једва опстају у тим погоршаним условима станишта и број им се даље смањује без обзира на прилив придошлица из Мађарске и Румуније.

Мала д. (Tetrax tetrax), иако много мања од претходне, ипак је релативно крупна птица, величине кокоши, са 42--45 цм дужине, распоном крила 90--110 цм и тежином до 1.000 г. Мужјак има упадљив црно-бели перјани оковратник који надима при шепурењу. Женка у априлу полаже 3--5 јаја. До средине ХХ в. нестала је као гнездарица из Србије (Војводина, Неготинска Крајина и јужна Србија). Врло је ретка и као пролазница на сеоби. Последњи пут нађена је у Србији новембра 1998. у околини Параћина, тако да има статус регионално ишчезле врсте.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Грубач, [„]{.smallcaps}Убијена мала дропља (Tetrax tetrax) у долини Велике Мораве код села Стриже", Ciconia, 1999, 8; М. Шћибан и др., Птице Србије: критички списак врста, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008--2013, Н. Сад 2015; Н. Стојнић, Д. Грабовац, „Велика дропља", Б. Грубач, В. Васић, [„]{.smallcaps}Мала дропља", у: Црвена књига фауне Србије III -- Птице, Бг 2018.

Воислав Васић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)