ДРОПЉА

ДРОПЉА, свака птица породице Otididae (ред Gruiformes). Д. је крупна или врло крупна птица сувих отворених предела, снажне грађе, јаких ногу за трчање, али су јој и крила дуга и широка, тако да добро лети. Кљун је јак, средње дужине, перје леђа је пиргасто жућкастосмеђе, а с доње стране светло. Мужјак је знатно крупнији од женке и има украсно перје на глави и врату које нарочито долази до изражаја током свадбеног шепурења. Храни се лишћем, изданцима, семењем, плодовима, ситним кичмењацима и бескичмењацима које све лови, брсти, бере или скупља на тлу. Живе у јатима, у полигинији. На посебним местима („шепурилиштима") мужјаци изводе спектакуларне сложене свадбене ритуале при којима потпуно мењају свој облик и изглед надимајући ваздушне кесе на врату и грудима и прераспоређујући положај жуто-црно-белог перја свих делова тела. Женка полаже 1--5 тамних, музгавих јаја у удубљење на земљи и сама на њима лежи. Јаја и младунци су на тлу веома изложени опасностима од грабљиваца. У Србији су доскора живеле две врсте д., обе строго заштићене.

001_SE_V_Velika-i-mala-droplja.jpg

Велика д. (Otis tarda) је врло крупна птица чији мужјаци достижу тежину од преко 20 кг (у просеку око 13,5 кг) и спадају међу најтеже данас живуће летачице. Дужина им је до 115 цм, а распон крила достиже 2,7 м. Женке су знатно ситније. У марту полажу 1--3 јајета у близини шепурилишта и леже на њима 3--4 недеље. Младунци одмах напуштају гнездо, али почињу да лете тек са три месеца, а још најмање годину дана се не удаљавају од мајке. Мужјаци почињу да се паре тек у узрасту од 5 или 6 година. Женке се први пут паре са 2 или 3 године. Зиму проводи не напуштајући шире подручје гнежђења. У Србији се до почетка ХХ в. гнездила на више места у Војводини и Неготинској Крајини, а онда је нагло почела да нестаје услед промена у пољопривредној пракси. Сада је критично угрожена, а укупна популација јој је сведена на једва петнаестак одраслих птица ниског репродуктивног успеха, на малој површини пашњака и ораница у оквиру резервата „Пашњаци велике д." на крајњем североистоку Баната. Преостале велике д. једва опстају у тим погоршаним условима станишта и број им се даље смањује без обзира на прилив придошлица из Мађарске и Румуније.

Мала д. (Tetrax tetrax), иако много мања од претходне, ипак је релативно крупна птица, величине кокоши, са 42--45 цм дужине, распоном крила 90--110 цм и тежином до 1.000 г. Мужјак има упадљив црно-бели перјани оковратник који надима при шепурењу. Женка у априлу полаже 3--5 јаја. До средине ХХ в. нестала је као гнездарица из Србије (Војводина, Неготинска Крајина и јужна Србија). Врло је ретка и као пролазница на сеоби. Последњи пут нађена је у Србији новембра 1998. у околини Параћина, тако да има статус регионално ишчезле врсте.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Грубач, [„]{.smallcaps}Убијена мала дропља (Tetrax tetrax) у долини Велике Мораве код села Стриже", Ciconia, 1999, 8; М. Шћибан и др., Птице Србије: критички списак врста, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008--2013, Н. Сад 2015; Н. Стојнић, Д. Грабовац, „Велика дропља", Б. Грубач, В. Васић, [„]{.smallcaps}Мала дропља", у: Црвена књига фауне Србије III -- Птице, Бг 2018.

Воислав Васић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)


Ревизија #2
Креирано 19 januar 2024 09:27:02 oд Admin
Ажурирано 22 novembar 2024 08:28:52 од Александар Деветак