# ДРИНСКА ДИВИЗИЈА **ДРИНСКА ДИВИЗИЈА**, јединица Војске Краљевине Србије у балканским ратовима и I светском рату. Законом о устројству Народне војске из 1883. територија Краљевине Србије је подељена на пет дивизијских области. У случају рата, свака од њих је образовала по једну дивизију првог и другог позива истоименог назива. Територија Дринске дивизијске области, са седиштем у Ваљеву, обухватала је територију 4. (Ужичког), 5. (Ваљевског) и 6. (Шабачког) пуковског војног округа. **Д. д.** је први пут формирана октобра 1885, непосредно пред почетак рата с Бугарима. Услед ограничене мобилизације формирана је само дивизија првог позива, а оперисала је у саставу Нишавске војске на софијском правцу. Командант јој је био пуковник Јован Мишковић. Током Битке на Сливници успела је да заузме важан Балински вис, али због јаког бугарског контранапада не и да снажније помогне Дунавску дивизију, тако да је у наредној фази битке била принуђена на повлачење ка Калотини, што је изазвало велику панику и код краља Милана. Повлачење се завршило неуспешном одбраном Пирота и брзим крајем рата. Непосредно пред почетак балканских ратова, током мобилизације српске војске формиране су **Д. д.** првог и **Д. д.** другог позива. У састав **Д. д.** првог позива, под командом пуковника Павла Јуришића Штурма, ушли су 4, 5, 6. и 17. пешадијски пук, Дрински артиљеријски пук, Дрински коњички пук, Дрински пионирски полубатаљон и низ мањих позадинских и допунских јединица и установа. **Д. д.** другог позива, под командом пуковника Павла Пауновића, имала је у саставу 5. и 6. пешадијски пук, Дрински артиљеријски дивизион, Дрински коњички дивизион и Дрински пионирски полубатаљон. **Д. д.** првог позива оперисала је у саставу Прве армије. Имала је важну улогу током Кумановске битке, док је у Битољској, за време Боја на Бакарном гувну, уз велике губитке дала кључан допринос победи српске војске. Потом је у саставу Приморског кора, заједно с црногорским војним снагама, учествовала у опсади Скадра. **Д. д.** другог позива била је у саставу Треће армије, а наступала је преко Косова и Метохије ка северној Албанији. Као део српских Приморских трупа учествовала је у неуспелом нападу на Брдицу и у опсади Скадра. У Другом балканском рату **Д. д.** првог позива, под командом пуковника Стевана Хаџића, била је у саставу Прве армије. Током Брегалничке битке, која је отпочела бугарским нападом на њене положаје, чинила је окосницу своје армије, претрпевши велике губитке. Њена улога у заустављању бугарске офанзиве и српском контранападу била је кључна. **Д. д.** другог позива није током Другог балканског рата узела непосредно учешће у војним операцијама, него је била задужена за обезбеђење границе према Албанији. Јединице **Д. д.** првог позива поново су мобилисане септембра 1913, због избијања Албанске побуне. Дефинитивно су демобилисане након сламања побуне крајем новембра исте године. На почетку I светског рата поново су формиране обе **д. д**. Према српском ратном плану, заједно с прекобројним јединицама и трупама трећег позива с територије Дринске дивизијске области ушле су у састав Треће армије, која је имала задатак да предстражним одредима, састављеним углавном од јединица **Д. д.** другог позива, којом је у почетку командовао пуковник Драгутин Димитријевић Уча, а потом пуковник Крста Смиљанић, поседне гранични фронт. **Д. д.** првог позива, којом је командовао пуковник Никола Стевановић, добила је задатак да главнином својих снага осигура одбрану ширег рејона Ваљева. Непосредно по отпочињању аустроугарског напада на Србију јединице **Д. д.** другог позива, ојачане трупама трећег позива, пружиле су снажан отпор аустроугарским снагама у наступању. Заједно с **Д. д.** првог позива учествовале су у протеривању аустроугарских снага са српске територије током завршних етапа Церске битке. У време Битке на Дрини, обе **д. д.** су се истицале упорном одбраном, али је услед повлачења преко територија с којих су попуњене дошло и до великог осипања у људству. Током Колубарске битке, посебно током њене офанзивне фазе, **Д. д.** првог позива ушла је у састав Прве армије и истицала се упорним гоњењем аустроугарских трупа, док је **Д. д.** другог позива деловала у саставу Треће армије. У тренуцима тројног аустроугарско-немачко-бугарског напада на Србију 1915, **Д. д.** првог позива се борила у саставу Треће армије, бранећи долину Велике Мораве, док је **Д. д.** другог позива као део Прве армије учествовала у одбрани западне Србије. Повлачећи се преко Косова, Метохије и Црне Горе до Албанског приморја, обе дивизије су превезене на Крф. Услед смањеног бројног стања, током реорганизације Српске војске од њихових команди, јединица и установа формирана је нова јединствена **Д. д.**, којом је командовао пуковник Крста Смиљанић, а ушла је у састав Треће армије. На Солунском фронту нарочито се истакла током операција 1916, посебно при заузимању Кајмакчалана и у Горничевској бици. Услед реорганизације српске војске 1917. расформиран је њен 17. пешадијски пук, а укидањем Треће армије ушла је у састав Прве армије, с којом је учествовала у пробоју Солунског фронта. Свој ратни поход завршила је главнином на простору Барање, јужне Мађарске и Славоније, док је мањи део њених трупа упућен у Словенију. **Д. д.** је поново формирана априла 1941, под командом генерала Косте Ђорђевића, а оперисала је у саставу Пете армије са задатком одбране долине Нишаве. Њене трупе су водиле неколико важних борби на прилазима Нишу и Пироту. Након капитулације Војске Краљевине Југославије већи део њеног састава је заробљен. У току процеса трансформације Југословенске народне армије у Војску Југославије од јединица Новосадског корпуса, које су засноване на простору јужно од Саве, у гарнизонима Ваљево, Шабац и Лозница, поново је формирана **Д. д.** са седиштем команде у Ваљеву. Укинута је током нове реорганизације војске 2002. Мањи део њених јединица придодат је Приштинском корпусу и успешно дејствовао против албанских терористичких група 1999. ЛИТЕРАТУРА: Ж. Павловић, *Битка на Јадру 1914*, Бг 1924; В. Максимовић, *Битка на Брегалници 17−25. јуна 1913. год*, Бг 1926; М. Лазаревић, *Наши ратови за ослобођење и уједињење. Српско-турски рат 1912−1913*, I–III, Бг 1927, 1929, 1931; Ж. Павловић, *Битка на Брегалници*, Бг 1929; Ж. Станисављевић, *Кумановска битка. Разматрања и поуке*, Бг 1951; М. Зеленика, *Рат Србије и Црне Горе 1915*, Бг 1954; М. Лазаревић, *Други балкански рат*, Бг 1955; Група аутора, *Први балкански рат 1912−1913. Операције Српске војске*, I, Бг 1959; Ђ. Лукић, *Битка на Дрини 1914*, Бг 1966; С. Скоко, *Други балкански рат 1913*, I−II Бг 1968; Ж. Павловић, *Рат Србије с Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915*, Бг 1968; Б. Ратковић, *Први балкански рат 1912−1913. Операције Српске војске*, II, Бг 1975; В. Терзић, *Слом Краљевине Југославије 1941. године*, I−II, Бг 1982; M. Бјелајац, *Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918−1921*, Бг 1988; М. Ђуришић, *Србија у рату 1914*, Бг 2008; Ж. Павловић, *Колубарска битка*, 1−2, Бг 2014. Александар Животић \*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)