# ДРЕНОВАЦ, Никола

**![001_SE_V_Nikola-Drenovac.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-nikola-drenovac.jpg)ДРЕНОВАЦ, Никола**, књижевник, свештеник (Рума, 17. XII 1907 -- Београд, 12. VI 1996). Богословију завршио у Сремским Карловцима. Био је парох у Будимцима (1930--1935), вероучитељ у Вуковару (1935--1938), парох у САД, у Јангстауну (Охајо, 1938--1941). У Југославију се вратио 1947. Био је референт за књижевност у Министарству просвете, од 1949. уредник у „Просвети", од 1950. до пензионисања 1964. уредник књижевне редакције Радио Београда. Као млад свештеник објављује поезију у књижевној периодици и књигама песама (*Откуцаји срца*, са Р. Јарамазом, Рума 1926; *Вечна јесен*, Бг 1928)*.* У САД је објављивао песме, чланке и проповеди у питсбуршком *Американском Србобрану*, прожимајући хришћанско јеванђеље и идеје социјалне правде. Одајући песничку пошту Ј. Дучићу, истовремено је у чланцима критиковао српску анационалну политичку левицу у Америци, потврђујући тај став у збирци песама *Српска епопеја* (Чикаго 1943). У питсбуршкој *Слободној речи* (листу под утицајем КПЈ и Коминтерне) постепено се приклонио дијаметрално супротним политичким и песничким опредељењима: јавно је оспоравао вредност Дучићеве поезије и водио пропаганду против његових политичких ставова, сматрајући их штетним за југословенску заједницу. Из тог времена је његова књига песама *Ми долазимо* (Питсбург 1944), с предговором Луја Адамича. Због таквих политичких ставова СПЦ га је рашчинила. По повратку у Југославију штампао је више песничких збирки, роман *Пукотина* (Суб. 1956), мемоарску књигу *Од олтара до револуционара* (предг. О. Давичо, Сар. 1976) и активно сарађивао у књижевним часописима, часописима за децу, у дневним и недељним новинама. Као песник се „тражио дуго, и уз велика колебања"; говорио „различитим језицима, у различита доба" и прешао пут од неоромантизма до његове негације (Р. Константиновић), а изабране песме изашле су под насловом *Тринаести апостол* (Бг 1972). Писао је и поезију за децу (*Враголије*, Бг 1973; *Веселе маштарије за децу и старије*, Н. Сад 1977). Преводио је са чешког (Е. Глоцар, Т. Бел). Песме су му превођене на енглески, немачки, руски, словеначки, чешки, мађарски, пољски, румунски и албански. Одликован је Орденом братства и јединства I реда (1946).

ДЕЛА: поезија: *Ткање таме и снова*, Осијек 1932; *Повратак*, Бг 1950; *Незвани гост*, Бг 1951; *Јеванђеље по мени*, Н. Сад 1955; *Марија Магдалена*, Бг 1959; *Рудокоп (1948--1995)*, Бг 1995; приповетке: *Укус живота*, Земун 1986.

ЛИТЕРАТУРА: М. Богдановић, *Стари и нови*, V, Бг 1955; М. Данојлић: „Раскол између песника и циника", *КН*, 9. XII 1956, 3; В. Марјановић, *Поезија Николе Дреновца*, Бг 1980; Р. Константиновић, *Биће и језик*, 2, Бг 1983; С. Вуковић, *Историја СПЦ у Америци и Канади 1891--1941*, Каленић--Краг. 1994; К. Видаковић Петров, *Од Балкана до Тихог океана. Култура и књижевност српских исељеника у САД*, Бг 2014.

Кринка Видаковић Петров

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)