# ДРЕНИЧКИ БАСЕН **ДРЕНИЧКИ БАСЕН**, међупланинска котлина у подручју Дренице, унутар брдско-планинске баријере која раздваја Косовски од Метохијског басена. Пружа се меридијански, са слабијим скретањем осе басена према западу, дужине око 30 км, а варијабилне ширине до 10 км. Укупна површина износи око 100 км2. Овај басен дренирају две реке, Мала река (притока Клине) и Врбовачка река. У претерцијарном ободу **Д. б.** доминирају слојеви кредног флиша, с тим што се на истоку јављају и серпентинити и палеозојски филити и кварцити. Претерцијарне стене се појављују и као мале оазе откривене ерозијом у подручју развића неогених наслага. **Д. б.** је испуњен неогеним наслагама, које у погледу старости представљају слатководне еквиваленте понтског ката (млађег горњег миоцена). Oн је у току најмлађег миоцена и почетком плиоцена био у вези с Косовским и Метохијским басеном чинећи јединствен седиментациони простор. Неогене наслаге овог басена садрже лежишта меког мрког угља (лигнита) с два угљоносна поља: Србичко и Глоговачко-глобарско. У Србичком пољу средња дебљина угљеног слоја износи 17 м, а у Глоговачком око 10 м. Седименти из подине угљеног слоја почињу грубокластичним слојевима који леже дискордантно преко претерцијарних стена, а који постепено навише прелазе у зеленкасте глиновите пескове са карбонатним конкрецијама и песковите глине. У овим наслагама нема фосила, а укрштена слојевитост указује на њихово флувијално порекло. Наслаге из повлате угља су изграђене од глиновито-лапоровитих слојева са мањим песковитим прослојцима и имају дебљину мању од 20 м. Овај хоризонт садржи фосиле сличне онима у неогену Косовског и Метохијског басена (*Viviparus*, *Kosovia*, *Theodoxus*, *Gyraulus* и др.). To су седименти из језерске фазе развоја чија је дебљина накнадно смањена услед ерозије. ЛИТЕРАТУРА: М. Атанацковић, „Плиоцен косовског басена", *Геолошки гласник*, Тг, 1959, 3; Љ. Вујисић, П. Бокчић, „Дренички басен", у: *Геологија Србије*, VII, Бг 1975; В. Милошевић, „Метохијско-дренички басен", у: *Геологија Србије*, II--3, Бг 1977. Слободан Кнежевић \*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)