# ДРАШКОВИЋ, Вук

**![001_SE_V_Vuk-Draskovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-vuk-draskovic.jpg)ДРАШКОВИЋ, Вук**, новинар, књижевник, политичар (Међа, Банат, 29. XI 1946). Правни факултет завршио 1968. у Београду. У Танјугу радио као новинар и дописник из више афричких земаља 1969--1978, а 1978--1980. је саветник за штампу у Већу ССРН Југославије. Од почетка 80-их посветио се књижевном раду пишући романе у којима је отворио проблематична питања развоја социјалистичког друштва и питања страдања Срба у II светском рату (*Судија*, Бг 1981; *Нож*, Бг 1982; *Ноћ ђенерала*, Бг 1994). Јануара 1990. с Мирком Јовићем оснива странку Српска народна обнова, али се после два месеца разилази с Јовићем, па с Војиславом Шешељем оснива Српски покрет обнове (СПО). Након политичког раскида и са Шешељем, изабран је за председника СПО, странке конзервативног идеолошког усмерења, утемељене на изразитом антикомунизму и национализму. На првим вишестраначким изборима у Србији децембра 1990. СПО је освојио 15,8% гласова бирача, док је као кандидат на изборима за председника Републике **Д.** освојио 16,4%. СПО је постао водећа опозициона странка, а **Д.** најжешћи критичар режима С. Милошевића. Као вид ове опозиционе делатности организоване су велике демонстрације у Београду 9. III 1991, а јуна 1992. и Видовдански сабор Демократског покрета Србије (ДЕПОС). **Д.** се први пут кандидовао за посланика ДЕПОС-а на ванредним изборима за Народну скупштину Републике Србије децембра 1993, када је коалиција освојила 16,64% гласова и 45 посланичких места. **Д.** је имао активну улогу и у оснивању Коалиције „Заједно" 1996, а 1997. СПО наступа самостално, па је на изборима за председника републике децембра 1997. **Д.** заузео треће место. Почетком 1999. СПО улази у Савезну владу СРЈ, у којој је **Д.** био потпредседник, задужен за међународне односе и спољне послове. Због јавне критике режима разрешен је дужности априла 1999, а над њим је потом покушан атентат октобра 1999 (Ибарска магистрала) и јуна 2000 (Будва). У јануару 2000. **Д.** је учествовао у организацији Демократске опозиције Србије (ДОС), али је на председничким изборима СПО наступио самостално. После октобарских промена 2000, **Д.** је био министар спољних послова ДЗ СЦГ (април 2004 -- јун 2006), а по распаду ДЗ исту функцију је обављао и у Влади Републике Србије (јун 2006 -- мај 2007). После тога се поново посветио књижевном раду. У својим романима осветљавао је догађаје значајне за историјску судбину Краљевине Југославије (*Ко је убио Катарину*, Бг 2017; *Александар од Југославије*, Бг 2018). **Д.** је популаран писац чија књижевна имагинација прати идеолошки развој свога аутора.

ДЕЛА: *Ја, малограђанин*, Бг 1981; *Молитва*, I--II, Бг 1985; *Одговори* (предг. Р. Божовић, пог. Д. Витошевић), Бг 1987; *Руски конзул*, Бг 1988; *Коекуде Србијо*, Шабац 1989; *Све моје издаје. Говори, текстови и интервјуи 1989--1992*, Бг 1992; *Подсећања* (предг. М. Вучетић), Бг 2001; *Косово. Говори и интервјуи*, Бг 2006; *Мета*, Бг 2007; *Доктор Арон*, Бг 2009; *Via Romana*, Бг 2012; *Тамо далеко*, Бг 2013; *Исусови мемоари* (пог. Љ. Шоп), Бг 2015; *Исечци времена*, Бг 2016; *И гроб и роб*, Бг 2020.

ИЗВОР: *Зимски протести 1996/1997. Документи*, Бг 2018.

ЛИТЕРАТУРА: М. Марковић, *Раскршћа* *романа*, Пр 1982; М. Ђорђевић, „Вук Драшковић -- *Ноћ* *ђенерала*", *Стварање*, 1995, 50, 3--5; D. Anastasijevic, A. Borden (ур.), *Out of Time: Draskovic, Djindjic and Serbian Opposition against Milosevic*, London 2000; П. Симић, *Пут у Рамбује: Косовска криза 1995--2000*, Бг 2000; С. Инић, *Портрети*, Бг 2001; J. Trtak, *Framing identities: images of us and them in two Serbian novels*, Uppsala 2003; В. Станковић, „Портрет једног беседника: краљ улица и тргова", *Херетикус*, 2005, 3--4.

Михаел Антоловић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)