# ДРАШКИЋ, Мирослав

**ДРАШКИЋ, Мирослав**, етнолог (Скопље, 26. II 1930 -- Београд, 6. XII
1975). Ди-пломирао 1953. на Групи за етноголију Филозофског факултета у
Београду. На ФФ у Загребу одбранио је докторску тезу „Анализа народних
ношњи северозападне Босне" 1965. У његовом раду распознају се две битне
фазе: стручно-музеолошка и научна. Етнолошка теренска истраживања вођена
музеолошким и научним усмерењима започео је 1953. у Босанској Крајини.
Трагао је за етнографским специфичностима становништва западне Босне и
суседних области, што је утицало и на **Д.** професионалну и научну
афирмацију. Прво ради у Музеју Босанске Крајине у Бањалуци од 1954, а
потом долази 1963. на место кустоса у Етнографски музеј у Београду.
Поред кустоског посла (реферат етно-парка), обављао је и функцију
начелника Одељења за проучавање народне културе. Виши кустос ЕМБг
постаје 1969. Од 1972. ради у Етнографском институту САНУ у Београду, а
од 1974. постаје и председник Радне заједнице Института. Радио је на
истраживањима етничких процеса и учествовао у монографским проучавањима
предеоних целина. Стручно и професионално активан, дуго година је
обављао функцију секретара Етнолошког друштва Југославије. По оснивању
Савеза етнолошких друштава Југославије, 1975. постаје први
потпредседник. Био је члан и других асоцијација: Савета Музеја
примењених уметности, Одбора за уметност и споменике културе
културно-просветне заједнице Србије итд. Покренуо је и био главни и
одговорни уредник публикације *Зборник крајишких музеја у Бањој Луци*,
главни и одговорни уредник часописа *Музеји*, члан редакционог одбора
*Гласника заједнице музеја Србије* и *Гласника Етнографског института
САНУ*, уредник у две монографије *САП Косово* и *Бор и његова околина*.
Најзначајније резултате стручног и научног рада **Д.** је остварио у
области традиционалног одевања становништва, мада се бавио и симболиком
и значењима надгробних споменика, етницитетом, значајем народног
стваралаштва и другим етнолошким темама. Први објављен рад о одевању је
у коауторству са Н. Павковићем „Народна ношња из Осата" (*Чланци и грађа
за културну историју источне Босне*, I, Тузла 1957), а потом следе:
„Прилог проблему типологије народних ношњи у СР Србији", „О типологији
народних ношњи" (*ГЕМ*, 1963, 26); „Проучавање народних ношњи Тихомира
Ђорђевића" (*ГЕИ*, 1973, 22). Народну ношњу **Д.** је посматрао као
нужну и функционалну потребу, те је истицао утицај природне средине на
одевање становништва. Осим тога **Д.** је проучавао народно стваралаштво
-- кроз анализе народне уметности и занатства (о кожухарству, млиновима,
ћилимарству). Музеолошка проблематика, расправе о музејима под ведрим
небом и њиховом значају за културу тематски је обрађена у чланцима
везаним за етно-паркове у Србији. Сматрао је да музејске предмете треба
„оживети" и посматрати у простору амбијенталних целина. Бавио се
проучавањима и надгробних споменика, посебно појавом „празних гробова"
-- крајпуташа. Део научног рада посветио је и истраживањима етничких
процеса, те су уследили радови о етногенези, етничкој историји и
етничким процесима.

ДЕЛА: *Народне ношње северозападне Босне*, I, Бл 1962, II, Сар. 1972;
*Крајпуташи околине Краљева*, Бг 1967; Библ., *ГЕМ*, 1975, 38.

ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, „Стручно-научна делатност др Мирослава
Драшкића; *In memoriam*", *ГЕМ*, 1975, 38; М. Јовановић, Д. Николић,
„Мирослав Драшкић и његов допринос проучавању народних ношњи", *ГЕИ*,
1976, 25; Н. Пантелић (ур.), *Споменица Етнографског института*
*1947--1997*, Бг 1997.

В. Марјановић