ДРАМА

ДРАМА (Dravma), грчки град у источној Македонији. На територији града пронађени су остаци праисторијског насеља, али континуитет до хеленистичког и римског доба, из којег потичу трагови Дионисовог култа, није потврђен. Од III до VI в. био је локално утврђење типа рефугијума. Појава Д. као средњовизантијског утврђеног града (polivcnion, a[stu) вероватно је била у вези са оснивањем значајног манастира Икосифинисе (слов. Косинице), крајем IX в., на удаљености од око 10 км од града. Постоје археолошки остаци средњoвизантијских утврђења и цркава. Иако се из извора види да је град у периоду од XII до XIV в. био важна станица на путу од Неаполиса (Христопољ, Кавала) према Сересу и Солуну, као и седиште управне области (теме), о њему је остало мало података. Током XIII в. био је седиште архиепископа, а почетком XIV в. митрополита. Д. је захваљујући положају и богатству водотокова била место за одмор царице Ирине Палеолог (по рођењу Јоланде Монфератске, супруге цара Андроника II и мајке српске краљице Симониде), која је после 1303. најчешће боравила и резидирала у Солуну; она је током боравка у Д. у другој половини 1316. и преминула. Краљ Душан освојио је Д. 1344, а регионални значај града порастао је у време распада његове државе. Д. се после 1355. налазила у области под влашћу царице -- монахиње Јелисавете (Јелене), Душанове удовице, а самим градом и околином управљао је кесар Војихна, царев сродник. Мешајући се у тадашње византијске међусобице, кесар Војихна је 1357. у Д. држао заробљеног цара Матију Кантакузина. После повлачења царице Јелисавете (Јелене), августа 1365, власт у Сересу припала је деспоту Јовану Угљеши, мужу Војихнине кћери Јелене (касније монахиње Јефимије). Митрополија Д. спадала је међу црквена седишта која је Душан убрзо после свог царског крунисања и уздизања архиепископије у патријаршију одвојио од надлежности Константинопоља и ставио под јурисдикцију Пећи, што је био један од формално-правних разлога за његово изопштење, тзв. Калистову анатему (око 1352). Деспот Јован Угљеша је посебним владарским актом 1368. прогласио враћање своје области (која је укључивала Д. ) под власт патријарха, што се догодило тек маја 1371. уочи битке на Марици. После погибије деспота Угљеше град је поново припао византијском цару. Османлије су га освојиле око 1388. и у њему сместили седиште вилајета. 

 ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Серска област после Душанове смрти , Бг 1966; mhtr. D. K. Kuravtso", Istoriva th" Ierav" mhtropovlew" Dravma" apov aparcev" th" mevcri shvmera, Dravma 1995. 

 Срђан Пириватрић 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)