# ДРАКУЛИЋ, Стево

**ДРАКУЛИЋ, Стево**, књижевник (Градина крај Коренице, Хрватска, 26. XI
1919 -- Загреб, 6. X 1994). Послије ниже гимназије радио је као
надничар, шумски радник и рудар, а по повратку из њемачког заробљеништва
као службеник по задругама и у министарствима. Почео је писати
приповијетке и репортаже у локалним листовима, те игроказе и радио-драме
(*Двадесетпеторица: драма у свемиру*, 1960), од којих су неке прераде
прозних дјела; збирка приповиједака *Станишин лов* (Зг 1955)
драматизована је 1964 (РТВ Загреб), те је у проширеном издању објављена
1976. Превођен је на њемачки, словеначки и шведски. **Д.** проза је
настајала фикционализацијом репортаже, из новинарског интересовања за
људе и прилике локалне средине, мимо литерарних мода, у традиционалном
реалистичком поступку и традиционалним темама. Постепено ће у њу, као и
у прозу других писаца сеоског поријекла, улазити градска тематика, а
слика рата и поратне обнове узимати критички став према начелима КПЈ.
Анегдотским језгром и избором мотива **Д.** је близак приповијеци из
сеоског живота и Ћопићевом хумору. Занимао га је конфликт стари-млади,
власт-сељак (непосредно после ослобођења и доласка комуниста на власт),
домаћи-страни, али и противурјечна стања човјека распетог између
завичаја и града, или између љубави и мржње, доброте и злобе. Оквир
романа *Вранац* (Зг 1988) је вријеме колективизације, оснивања сељачких
радних задруга, с радњом усредсредоточеном на угледног сељака који
настоји да избјегне одлазак у радну задругу. Ствара низ успјелих ликова,
често духовит дијалог и лексички и фразеолошки богат језик личких Срба.

ДЈЕЛА: пјесме: *Немирне ријеке*, Зг 1959; приповијетке: *На вучјим
стазама*, Зг 1957; *Расплакани див*, Зг 1978; *Повратак*, Зг 1981;
романи: *А што сад, пуковниче*, Зг 1971; *Бијели потоци*, Зг 1977;
*Зашто ти ово причам*, Зг 1979; *Биљег*, Зг 1988.

ЛИТЕРАТУРА С. Кораћ, *Књижевни рад Срба у Хрватској*, Зг 1987; И.
Божичевић, „Стево Дракулић: *Биљег*", *Република*, 1990, 46, 11--12; Д.
Иванић, *Књижевност Српске Крајине*, Бг 1998.

Д. Иванић