# ДРАКУЛ **ДРАКУЛ** (Dracul/Drachugl), позносредњовековна требињска властеоска породица. Редак облик имена које је породица носила, извесно влашког порекла, није био стран у јадранском приморју и у ранијој прошлости. Тако се 1080. помињу два роба Цркве Св. Петра код Сплита по имену Петар и Ђорђе **Д.** (Draculus Petrus et Zorzi), од којих је првонаведени купљен од Которана. **Д.**, кнез у Конавлима који се у изворима среће у пролеће 1313, могао би бити најстарији познати предак ове породице. Продаша **Д.** сведочио је 1. VI 1331. у Котору за Прибихвала Крелића из Требиња, по свој прилици свог земљака, у поступку у вези са једном дојиљом. У првој половини ХV в. представници ове породице, као поданици војводе Радослава Павловића, оставили су знатно више трагова у изворима. Видак **Д.** из Конавала и његови људи тужени су 1419. због некакве пљачке, а онда још једном 1426. Почетком лета 1423. међу оним поданицима војводе Радослава са подручја Требиња, Врма и Конавала који су Дубровчанима причињавали невоље на првом месту је означен Вукота **Д**. Када су Дубровчани на самом крају 1426. од војводе Радослава добили западни део Конавала одмах су започели да на стеченом поседу уређују аграрне односе. Непун месец и по касније, 9. II 1427. поделили су земљорадницима из Конавала винограде и вртове у Жабокличу, који су до тада били у поседу породице **Д**. Четири месеца касније Дубровчани су решили да Видаку и његовом брату Вукоти **Д.** дозволе да прикупе све плодове од усева са својих некадашњих поседа у Конавлима, пошто су их засејали пре него што је дошло до промене господара над тим подручјем. У односу на требињску породицу **Д.**, далеко је познатија истоимена породица која је владала Влашком. У оквиру угарско-турских сукоба, у служби угарског краља Матије Корвина, деспот Вук Гргуревић са влашким војводом Владом **Д.** извршио је 1476. напад на Сребреницу. ИЗВОРИ: A. Mајер (прир.), *Которски споменици. Прва књига которских нотара од год.* *1326–1335*, Зг 1951; М. Динић, *За историју рударства у средњовековној Србији и Босни I*, Бг 1955. ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, „Романи у градовима Далмације током средњега века", у: Г. Острогорски (ур.), *Зборник Константина Јиречека* I, Бг 1962; М. Динић, *Хумско-требињска властела*, Бг 1967; М. Благојевић, *Земљорадња у средњовековној Србији*, Бг 1973; К. Јиречек, *Историја Срба* II, Бг 1978; Ђ. Тошић, *Требињска област у средњем вијеку*, Бг 1998; М. Благојевић, *Државна управа у српским средњовековним земљама*, Бг 2001. Дејан Јечменица \*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)