ДРАГУТИНОВИЋ, Радослав

ДРАГУТИНОВИЋ, Радослав , књижевник (Београд, 26. II 1904 – Нови Врбас, 23. II 1933). Дипломирао на одсеку за Југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду 1928. Радио као гимназијски професор у Земуну, потом у Суботици и Врбасу. Краће време као државни питомац провео на студијама у Чешкој и Француској. Припадао генерацији писаца која се формирала непосредно после I светског рата, али је остао сасвим изван токова поратне модернистичке оријентације у поезији. У књижевности се јавио рано, сарадњом у значајним листовима и часописима ( Венац , Мисао , ЛМС , СКГ , Политика , Правда , Живот и рад , Преглед ). Објавио две запажене поетске збирке, Азурна земља (Бг 1930) и Лишће пева (Бг 1931, пропратни текст С. Пандуровића), традиционалног усмерења, углавном идеалистичке и сентименталне вокације, са примесама романтичарског и истовременом демистификацијом истог манира, свеприсутним осећањем пролазности, резигнације, ироније и благог песимизма. У есејима и критичким написима о актуелним појавама у књижевности устаје и против борбених авангардних књижевних програма, групација и манифеста, залажући се за чисту уметност ослобођену сваке тенденције и квалификације („О 'књижевном рату' и о слободи уметничког стварања", Воља , 1930). Огледао се и као прозни стваралац ( Уместо одговора... и друге приповетке , Бг 1934), али је због преране и изненадне смрти његово обимом невелико књижевно дело остало недовршено. 

 ДЕЛО: роман: Песникова младост и љубав , Чи-каго 1978. 

 ЛИТЕРАТУРА: В. Живојиновић, „ Азурна земља Р. Драгутиновића", Мисао , 1929, 31; К. Т. Тарановски, „Поезија Р. Драгутиновића", ЛМС , 1934, 341; Р. Константиновић, „Р. Драгутиновић", у: Биће и језик , II, Бг – Н. Сад 1983; Г. Тешић (прир.), Зли волшебници: полемике и памфлети у српској књижевности 1917 – 1943 , II, Бг – Н. Сад 1983. 

 Драгана Бедов 

   

 *Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)