# ДРАГОВИЋ, Вукашин Вук

**![001_SE_V_Vukasin-Vuk-Dragovic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-vukasin-vuk-dragovic.jpg)ДРАГОВИЋ, Вукашин Вук**, новинар (Цетиње, 16. VIII 1900 -- Београд, 21. V 1974). Завршио је Правни факултет у Београду 1934, а након школовања, током којег је научио француски и руски језик, одлучује да се посвети новинарском позиву. Почео је да се бави новинарством 1926. као извештач београдске *Политике*, па релативно брзо стиче афирмацију. *Политика* га 1930. шаље на веома значајно место дописника из Париза, где се истакао извештајима о политичкој и друштвеној ситуацији, али и изврсним текстовима из области културе афирмишући наше уметнике који су живели и радили у француској престоници. По повратку у земљу ангажовао се око оснивања *Ошишаног јежа* и *Усмених новина*, које су биле орган новинарског струковног удружења. Доживео је прави прогон 1938. када је након соколског слета у Прагу, након денунцијације, почео оркестрирани напад на њега. Посебно се у том некоректном поступку, који је резултирао његовим отпуштањем из *Политике* 1939, истакао шеф Централног пресбироа Коста Луковић. Новинарска организација стала је у заштиту **Д.** и новинарског дигнитета: Суд части донео је 15. V 1939. одлуку да се Луковић због поменутог прогона брише из чланства Београдске секције Југословенског новинарског удржења. За време II светског рата **Д.** је због левичарског опредељења био затворен у логору у Албанији, а затим у Италији. Из логора је побегао 1943. и пошто је успео да се пребаци на Вис, постао шеф Централног пресбироа тадашње партизанске владе -- Комитета националног ослобођења Југославије. После ослобођења Београда помогао је око покретања *Политике*, а затим је постављен за аташеа за штампу у Паризу, одакле је на пречац пензионисан 1950. у време кризе са ИБ-ом. Након тога ангажовао се у Историјском одељењу Српске академије наука, а за историју нашег новинарства значајан је као аутор књиге *Српска штампа између два рата* (Бг 1956), која представља незаобилазно штиво за истраживање периодике на српском језику од 1915. до 1945. Пре II светског рата написао је и објавио књигу *СССР: Савез совјетских Социјалистичких Република* (Бг 1940), а значајна су и његова послератна дела *Џон Рид у Србији* и *Метеорски животни пут Џона Рида* (Цт 1975) у којима се даје анализа живота и рада једног од највећих репортера у историји светске журналистике.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, *Два века српског новинарства*, Бг 1992.

Владимир Баровић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)